МАРИЈИ ЛУКИЋ ДОДЕЉЕН СЕРТИФИКАТ ЗА УМЕТНИЧКИ ЗАНАТ
ЧУВАР СТАРИНА И УНУТРАШЊЕГ МИРА
Марија Лукић, власница Студија за уметничко стваралаштво “Shabby shic desing”, успела је да оствари још један свој стари сан. Ова креативна Чачанка, која се већ годинама бави осликавањем углавном старих комада намештаја у стилу “шеби шика” (shabby chic), као и другим техникама рестаурирања и редизајнирања, недавно је добила и званичну потврду за свој рад – сертификат да су њене рукотворине од дрвета производи уметничког заната, који јој је доделило Министарство привреде. То значи да ови производи, поред прописаних декларација, могу имати и посебну ознаку “производ уметничког заната”, као и стилизовану ознаку “отворене шаке”, која означава уникатне и ручно израђене предмете.
Како стоји у образложењу сертификата, непосредним увидом у начин осликавања, утврђено је да Марија комаде стилског и старог намештаја, као и друге производе од дрвета ручно осликава, при чему у изради долази до изражаја лични укус и вештина.
Наравно, ову потврду је добила након што су надлежни из Министартва недавно били у Маријином студију, где је она “уживо” представила свој рад.
– На једном старом креденцу приказала сам у четири фазе како настаје нов комад намештаја. Радила сам технику коју много волим. Ради се о посебној “шеби шик” техници, такозваном “бохо” стилу, који подразумева више боја, а ја сам користила интензивне боје. Овај стил је данас веома актуелан, посебно у Француској и Италији. Желела сам да покажем да стари намештај може да добије потпуно ново рухо и да веома лепо може да се уклопи у модеран амбијент и простор – објашњава Марија и поручује да ниједан комад старог намештаја не треба бацати и уништавати, јер сваки уз труд и машту може да добије свој нови живот…
– Чувајући те старе предмете и дајући им нови сјај, чувам породичне успомене, сећања на све оне који су те предмете користили, волели… За мене је сертификат потврда те моје велике унутрашње потребе, да будем чувар старина – испричала нам је Марија у пријатном амбијенту Студија у Улици Бате Јанковића.
Своју фирму регистровала је пре годину и по, иако се овим креативним радом бави више од две деценије. Све је почело као хоби, а свој први ““шеби шик” испробала је на столици, на којој је “завршила” основну и средњу школу, а онда и факултет. Али, све је постало “озбиљна” прича од текста у “Чачанском гласу” 2015. године, открива нам Марија. Од те прве репортаже у нашем недељнику за њен рад су се заинтересовали и други медији, али и они који су хтели да им Марија “оживи” неки комад старог намештаја.
– Од овог рада се не може зарадити велики новац. Али, суштина није у том богатству, већ да у томе што радим и урадим и сама уживам. Овај рад је моја шетња, мој хоби, који ме оплемењује и доноси ми унутрашњи мир – признаје Марија.
В. Т.
