„СЛУГЕ ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА“, позоришна представа Одбора за културу Студентског парламента Правног факултета у Београду
ЧИСТА ДЕСЕТКА
У понедељак, 12. марта, на дан петнаестогодишњице од убиства премијера Србије др Зорана Ђинђића, у великој сали Дома културе је одиграна једна посве необична позоришна представа, у извођењу следбеника римске богиње правичности Јустиције. Будући правници, следећи начела своје заштитнице, да се сваком непрекидно и трајно призна право које му припада, одржали су неку врсту бескрајно духовитог јавног часа о томе ко су и шта су слуге јавног интереса у нас, јуче, данас, сутра и какав нам је у суштини политички систем и како функционише, односно не функционише.
Овај духовити игроказ режирала је Марта Ашанин, текст је написао Никола Масал (ово име свакако треба запамтити), који и игра у представи, а истог дана (12. марта) на такмичењу у беседништву, поводом годишњице од погибије Зорана Ђинђића, проглашен је и најбољим. У представи играју студенти Правног факултета. Читава прича је духовито и интелигентно смештена у ноћ у којој се ишчекују изборни резултати, у штабу владајуће странке. Иронично и карикатурално, представљени су односи између свих „слуга јавних интереса“, народних представника, који уз издашно иће и пиће на трпези, очекују једино што их интересује и повезује, да ли ће остати још један мандат или не на власти, а ако је народна воља другачија, потрудиће се свим силама да је измене.
Уз много вриске, грохотног смеха и одобравања из публике и са јасним алузијама са сцене и на нека болна места нашег политичког сиситема – лидерска аутократија и неконтролисана моћ, уз помоћ партијских полтрона, спреге криминала и власти, недозвољеног уплитања у изборне резултате, репресија над медијима и политичким неистомишљеницима, игнорисање синдикалних захтева и воље бирача за променом, уплитање црквених великодостојника и естрадних уметница у политичко коло власти и обмане, уз сталне међусобне обрачуне у борби за власт, у оквиру исте странке и за милост вође. Све то са пуно духовитости и шарма, без јефтине политизације, али са јасном намером да гледаоце упути шта се може десити са полтичким системом и његовим актерима – слугама јавног интереса, ако забораве на своју свету мисију. Па, пробудиће гнев народа, изгубиће власт на изборима, али и врло брзо прелетети на страну победника, да би све остало исто и да би и даље владали, пребацујући сву одговорност на старог вођу. Сви су опет у колу и урнебес може да крене. Шармантно и опомињуће и на месту од стране будућих делилаца правде и следбеника богиње Јустиције.
Надамо се да је представа била корисна и за млађу, пре свега средњошколску публику, којој је била и намењена и која је у доброј мери и испунила велику салу Дома културе. Надајмо се да су нешто и научили о политици коју тако дубоко презиру, али се радо смеју наличју и настраностима политичког система и његових представника, који би требали да буду истинске слуге јавног интереса, а то најчешће нису.
Духовито, разбарушено, али и поучно, како то само младост уме, а едукација, искуство је показало, најбоље пролази уз одмерену дозу хумора и памети.
Душан Даријевић