ИНТЕРВЈУ КАЛИОПИ: И КАДА СТРАДАМО И КАДА ВОЛИМО, БОРИМО СЕ ЗА ИСТИНУ…
Аутор: Зорица Лешовић Станојевић
Фотографије: Кристијан Теодоров и приватна архива уметнице
Мало је истинских љубитеља музике којима се није подигла коса на глави кад свом снагом свог емотивног бића запева “Ооо Бато, могла сам летјети, крила ми сломили”, или крикне “Све су ми моје узели!” Она, Калиопи, једна од најпознатијих и јединствених, баршунастих вокала балканске музичке сцене. Пред чачанском публиком, на великој сцени Дома културе, чувена македонска поп-дива Калиопи, наћи ће се 8. марта, поводом Међународног дана жена, доносећи своје велике хитове: “Бато”, “Кофер љубави”, “Знам да те волим”, “Црно и бело”, “Мелем”, “Вучица”, “Мрвица”, “Невиност”, “Пробуди ме”, “Рођендан” и друге.
Рођена је у Охриду, детињство је провела у Кичеву. Још као дете, победивши на дечјем фестивалу и наступајући као солиста са хором по Европи, заинтригирала је музичку јавност својим великим талентом. Музичку каријеру започиње са својим бившим супругом Ромеом Гриллом, као певачица истоимене групе “Калиопи”, коју је он основао. Под његовим ауторством и вођством први албум “Калиопи” објавили су 1986, други “Рођени” 1987, а песма “Бато” постала је и остала мегахит на балканским просторима. Тада започињу њена успешна каријера и популарност у земљама бивше Југославије, наступи и награде на великим фестивалима, концерти, проглашена је за најбољег певача у СФРЈ и Македонији, имала турнеју по Совјетском Савезу итд. Распад групе у јеку највеће славе уследио је одласком у Швајцарску и десет година се не појављује на музичкој сцени. У 1999. Калиопи почиње своју соло каријеру и до данас је издала много албума, синглова, одржала бројне концерте, снимила велики број спотова, и схоњ програма, стекла многа признања. Поред своје посвећености поп – роцк музици, Калиопи је радила и многе друге различите пројекте, компоновала музику за филм, позориште и балет. На позив Македонске Радио телевизије, 2012. је представљала Македонију на Еуросонгу у Баку са песмом “Црно и бело” и 2016. у Шведској са песмом “Дона”. Тада је успела да Македонији обезбеди највећи успех на том фестивал, а песма “Црно и бело” је постала апсолутан хит и пева се и данас свуда у свету. Сарадња са продуцентом Ромеом Гриллом се наставља и у 2013, када издаје албум “Мелем”, после кога је следила концертна турнеја, акоји је био прекретница у звуку који негује, а који ју је још више приближио публици, нарочито младима. Након тога, уследили су нови хит синглови: “Пожели”, “Мојот дом”, “Јутро”, “Кестени”, “Рођендан” који су редом освајали врх топ листа у региону.
Ваш глас је обележио Вашу каријеру. Какву музичку предиспозицију Вам је дало влашко порекло Вашег оца и македонско мајке?
-Мој глас дугујем генима. Сви моји преци су били јако музикални. Тај микс различитих порекла је свему додао боју, карактер и посебност, што је и више него довољно за добру музичку предиспозицију. Али верујте, без улагања, страсти и огромног рада иза себе, као и без истинских сарадника и људи око себе, сигурно не бих постигла све ово што данас јесам.
Поред музичког образовања и могућности да се бавите и класичном музиком, изабрали сте свој пут. Да ли сте задовољни својим избором?
-Мој дефинтивни избор догодио се преко ноћи. Ујутру сам се пробудила и знала да је ово мој једини, истински пут. Задовољство и радост које и до дан данас осећам, потврда су, да је мој избор био истински и исправан.
Носите с парвом титулу “краљица македонске поп-музике”. Певате, компонујете, имате сопствену продукцију. Колико је тешко бити жена и опстати у свету музичке индустрије?
-Колико је тешко бити и опстати, зависи од нас самих. Од наших избора, одлучности, храбрости, рада и наравно – среће.
Синоним за Вашу музику је песма “Бато” (“Рођени”). Које песме су још Ваша лична карта? Коју музику радо слушате?
-“Бато” јесте моја животна песма. Али, моју личну карту граде многе песме које сам отпевала. Слушам музику која ми даје осећај слободе. Од соула до xеза, од класике до денса, па све до старе изворне песме… Широка је палета боја…
У песми “Вучица” кажете да препознајете себе, то сте Ви. Зашто је то, по Вашем мишљењу “женска химна”?
-Ми жене волимо и заступамо Истину. И када страдамо и када волимо, боримо се за њу. Ромео Грилл је добар познавалац женског срца. Зато је тако веродостојно осликао мене и све остале вучице. Жене су рекле своје и саме прогласиле ову песму, песмом њихове Истине.
Компонујете и музику за Македонско народно позориште, филм, балет. Који комад, или комади су Вам били највећи професионални изазов?
-Инспирација је највећи изазов. Стварање инструменталне музике даје ми могућност да све оно што не отпевам, отплешем унутар себе, попут балерине… Издвојићу рад на музици за балет “Ме Исидора”, филм “Елегија за тебе”, позоришну представу “Ана Франк”, као и последњу позоришну представу “Госпођице из Авињона”, која је недавно имала своју премијеру. Интересантно је то да сам за овај последњи пројекат, по први пут имала велику подршку Ромеа Грилла, који је урадио маестрални микс и мастеринг за музику.
Кажете да све проживљавате два пута. Једном у животу, други пут у песмама. Мора ли песма увек бити проживљена?
-Неке од њих проживљавам пре него што их отпевам, а неке касније, јер, кад се објаве, нису више само моје… У мојим песмама уткане су многе приче, многи животи, не само мој.
Најлепши и најтежи тренутак у животу?
-Рађање сина је био најлепши тренутак у животу. Најтежи, се понавља кроз живот… када заувек изгубим неког од мојих вољених.
Више пута сте били учесник или кандидат за песму Евровизије. Како оцењујете ово европско такмичење, које све више и не крије својеврсну дискриминацију и лицемерје према такмичарима?
-Ми знамо да су лицемерје и дискриминација две старе болести човечанства. То није измислила Евровизија, нити она постоји ради њих. Ја сам два пута била на Еуросонгу, 2012. у Бакуу са песмом “Црно и бело”, и 2016, са песмом “Дона” у Штокхолму, и знам зашто сам отишла. Отишла сам да утиснем траг, који нико неће моћи избрисати. То нема везе ни са уласком у финале, нити са пласманом. Као дете ових простора, ове наше културе и традиције, хтела сам само да нас доживе кроз моју песму. Сву нашу толеранцију и љубав које су изнад свих “болести”. И разумели су… Публика је разумела. Зато, Евровизију чувам у добром сећању.
Са којим репертоаром долазите у Чачак, хоће ли бити изненађења?
-Ја увек волим да изненадим своју публику, јер она заслужује најбоље. Отпеваћу им све оно што жељно очекују и што ће волети да чују. Верујте ми, ја једва чекам сусрет са Чачанима!
