Синоћ, на вечери посвећеној Октобарској револуцији Галерија Музеја Рудничко таковског крајабила је препуна.
Слика света се због разних идеологија мењала током историје. Идеологије су изазивале ратове, доводиле до братоубиства и разних крвопролића. У Русији, довеле су и до убиства царске породице Романов иза кога је остао натпис: “Ту је поглавар религије, народа и државе убијен, наредба извршена.“
Од земље која је била највећи извозник у Европи, највећа житница, Русија је постала земља која је и име изгубила. Говорници били су: професорка руског језика Ксенија Радојичић која је основала клуб за промоцију руског језика и која је изабрала тему Октобарске револуције, да је приближи српском народу. Један од разлога је управо то, да истакне да Русија није учествовала у Првом светском рату док јој Србија није затражила помоћ. Николај II је свој лични новац дао за помоћ Србији, а потом и војно ангажовање.
Професорка Ксенија је истакла све важније владаре породице Романов, истакла историјске, друштвене и економске прилике у Русији 20. века, и говорила о томе који догађаји су претходили самој Револуцији и како су нове идеје прихватили представници интелигенције, нарочито песници.
Професор Димитријевић је истакао још једном значај српско-руских веза. Говорио је и о сличностима и разликама два језика и о свим културолошким везама два народа. После Октобарске револуције, руски емигранти су били део наших живота, њихови трагови постоје и данас у виду школа, болница, многих архитектонских подухвата, које често негирамо или не знамо да су потекли баш од руских емиграната, за које је професор Димитријевић истакао да је више од шездесет процената оних који су после Револуције стигли у Србију, имало високо образовање. Верност српском народу исказали су и у Другом светском рату, када је нпр. Професор крагујевачке школе, Рус одбио да буде помилован зато што је руског порекла и страдао је заједно са својим ђацима.
Многе чињенице које смо синоћ чули, до сада нису биле познате јавности. Захтевале су приљежна истраживања говорника, професорке Ксеније Радојичић и професора др Владимира Димитријевића. Ми им желимо, да имају истраживачке снаге да наставе да сагледавају чињенице и да их у будућности поново представе после отварања још неких архива..
Извор: Музеј Рудничко таковског краја
