Промоција књиге Ненада Гугла у Чачку
Промоција књиге Ненада Гугла „Умро сам у петак” је други програм који је Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” организовала у оквиру манифестације „Штампана реч 2017” у среду, 14. фебруара 2018. године. Након две успешне промоције у Београду, роман је представљен чачанској публици у препуној Сали Скупштине града, а о делу су говорили професор Слободан Николић, уредник књиге Хаџи Душан Милошевић и аутор Ненад Гугл. Одломке је читала библиотекар Биљана Раичић, а водитељ програма је била Тијана Бежанић.
Ненад Гугл, Чачанин, који живи у Београду и ради у Трећој београдској гимназији као професор српског језика и књижевности, добро је познат публици манифестације Дисово пролеће јер је од раног детињства учествовао у програмима и конкурсима које је чачанска Библиотека организовала. Најзначајнији траг његовог учешћа је прва награда за есеј о Дисовом стваралаштву који је освојио на 45. Дисовом пролећу 2008. године. Књига „Умро сам у петак” је његов први објављени роман, а чачанској публици је представљено друго издање које потписује издавачка кућа „Чвор”.
Главни јунак ове новеле-исповести је савремени човек, коме је аутор наденуо име Наум Петровић. Овај успешни професор линеарне алгебре и аналитичке геометрије на Математичком факултету умире два пута. Прва, опомињућа смрт дешава се у сну, али после буђења, Наум свесно одбацује наговештаје који указују на могућност обистињавања злослутног сна. Друга, стварна смрт наступа као последица његове невољности да се мења, али га затиче у другачијем, ведријем расположењу него што је то био случај у сну.
Анализу овог комплексног романа је отпочео професор Слободан Николић истичући бројне тематске паралеле са књижевним класицима, уз посебно интересантан осврт на наслове поглавља књиге који се не само номинално, већ и суштински, усаглашавају са поступком светоотачких списа. Повест о главном јунаку тумачи као житије човека 21. века. Наум Петровић је свако од нас, а ово прозно дело је само наизглед казивање о јунаку и времену, његова суштина је усмерити се ка унутарњем човеку срца, новосазданом, небеском човеку по мери Христовој.
У своје излагање о роману Хаџи Душан Милошевић је уткао занимљиву причу о улози и јачини тишине и изговорене речи у човековом животу. Тишина је по својој природи племенита и води до самосагледавања, али и спознаје дубине других људи. Снага речи се огледа у томе колико и на који начин дотакне другог човека. Уколико реч својом јачином пробуди тишину у читаоцу, као што је то учинио овај роман, онда је писац пробудио нове хоризонте у човеку. Запажања и утиске о књизи, Милошевић је додатно истакао и појаснио рецитовањем стихова професора Томислава Поповића.
Обраћање публици, Ненад Гугл је започео речима захвалности упућеним посетиоцима, учесницима и чачанској Библиотеци. Осврћући се на свој роман првенац, аутор је истакао да је кроз њега покушао да проговори о четири идеје које би нас могле одвести до смисла живота, уколико бисмо их интегрисали у своје живљење. Те идеје су захвалност, геометрија размишљања, храброст и духовна проживљеност. Сваку од споменутих идеја Гугл је живописно поткрепио адекватном причом из искуства или књижевности. Такође, однос човека према самом себи, страх од смрти и саме помисли да можемо бити повређени, површност, покајање и његово трајање, као и његова истинска вредност уколико се покајање деси, неке су од централних свевременских тема које аутор обрађује у роману.
Композицију „Ми смо деца неба” отпевала је Мариа Красавчић Марушка.
