“КУЛЕ И ГРАДИНЕ”, ИМАГИНАЦИЈА АРИТЕКТУРЕ
Изложба акварела “Куле и градине” архитекте Душка Милошевића (1955) из Београда, иначе, пореклом Чачанина, отворена је у среду, 7. фебруара, у Ликовном салону Дома културе и биће постављена до 22. фебруара. Опчињен западно-моравским поднебљем у коме је проводио дуга лета и зиме, Душко Милошевић је своје уметничке таленте преточио у слике и књиге инспирисане чачанским мотивима али и духом. Тако је настала и његова прва, носталгична књига 2011. “Мој речник чачанских појмова”, а уследиле су и “Балканске ситнице” 2013, “Муке по Радошу” 2015, “Мој рођак Фејсо” 2016. Као сликар се представио до сада на више колективних и четири веће самосталне изложбе: у Етнографском музеју 2000. године, у Дому културе у Чачку 2001. и 2012, у Галерији “Дунавски уметнички излог” 2017. Добитник је друге награде на 7. октобарском салону сликара аматера 1980. године. Уметника је представила уредница Ликовног програма Весна Петровић, а изложбу је отворио протомајстор “Атеничке куле ”Мирослав Миро Јевтовић.
Серија “Куле” има 25 радова и цела је настала прошле године, док серија “Градине” има шест радова и њих, каже Милошевић, прво радио, уграђујући у њих и архитектонске облике, својствене његовој примарној професији. Сама техника израде слика које се састоје од пет акварела који су поређани један изнад другог већ асоцира на грађевину.
-У нашој земљи има доста места и археолошких налазишта са остацима грађења из неких давних цивилизација. Не знајући увек тачно од кога је то остало, наш народ је све то што је личило на неке зидине, грађење или чак градове, једном речју, мудро назвао Градине. Као што су све те постојеће грађевине са траговима разних презиђивања и доградњи, тако и ја градим своје имагинарне Градине и све се више слажем са онима који мисле да је једина права архитектура, управо имагинарна архитектура. Куле су, по ономе шта и како приказују, проистекле из Градина. Самим тим што се све овде приказане Куле састоје из пет вертикално наслаганих акварел папира, оне већ чине неку врсту грађевина, па ето, подсећају баш и на куле.
Оне су овде поређане хронолошки, онако како су настајале. Прва је завршена 19. априла 2017, баш у дану када нас је заувек напустио велики маштар Раша Попов. Сасвим лако, њему у част, та прва измаштана кула добила је његово име. Онда су уследиле куле прво Моравска, па Сирогојно, Ариљска, Пиротска, Которска…
Али и о рамовима има понешто да се каже, инсистира Душко Милошевић.
-Они су од липовог дрвета, које је у свим словенским митологијама заузимало важно место, и које се на свим словенским језицима скоро исто изговара. То древно дрво је, некада давно, у многобоштву, нашим прецима замењивало и храм, богомољу, светилиште. Из свих тих разлога рамови су намерно остављани у природном стању, да би и на тај начин били у сагласју са садржином слика – каже уметник.
Посебност ове изложбе чини и предивна кула коју је у Атеници замислио и, касније се испоставило, током тридесетак година, сам направио професор социологије Мирослав Миро Јевтовић. Та кула је ода грађењу уопште, на неки начин је и доказ оне тврдње с почетка, да имагинарна архитектура јесте она права архитектура, рекао је Душко Милошевић.
Зорица Лешовић Станојевић
