МРЧАЈЕВЦИ – КАД СУ ШУМЕ ГОРЕЛЕ И МРКЛО БИЛО…

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (81)

МРЧАЈЕВЦИ – КАД СУ ШУМЕ ГОРЕЛЕ И МРКЛО БИЛО…

Претпоставља се да топоним Мрчајевци потиче од архаичне речи мрч, што значи чађ, гар. Из ове речи изведено је више других (мрчав и мрчеван, таман; мрaчан – мрк, црн; мрчаљ – коњ мрке длаке; мрчина и помрчина – тмина). Све ове речи асоцирају на нешто тамно, црно, те се претпоставља да је из тог корена изведен назив Мрчајевци. Када и како је село овако названо, тешко је данас утврдити. Постоји више легенди, а ниједна није научно утемељена.

У народу овог краја прича се да се некад давно у суседном селу Доња Горевница запалила шума или руда, да је цело село горело, те су облаци дима затамнили суседно село. Настала је помрчина и тако народ назва село Мрчајевци.

По неким казивањима, Горевница, Мрчајевци и Тамник имају узајамну везу: шуме су гореле, у Мрчајевцима је било мркло, а у Тамнику тамно.

Постоји и предање да је село добило име по шуми Мрчајевац, које постоји у Драгачеву, па су се становници око те шуме преселили у питомо село крај Мораве и назвали га по шуми из које су дошли. Помиње се и да је место добило име по неком припаднику рода Атнађевића из Доње Горевнице, а који се звао Мрча.

Најинтересантнију верзију о пореклу имена Мрчајевци износи познати сеоски хроничар Владимир Влајо Тошић. По њему, први преци данашњих становника Мрчајеваца, Коломбоћи, дошли су у ово село 1747. године из Црне Горе из племена Бјелопавлића, а из села Винића. Они су се у Црној Гори презивали Мрчајићи, па су по свом презимену пусто насеље у новом крају назвали Мрчајевци. Ову причу Владимир Тошић заступа са емоцијом према својим прецима, убеђен да је тачна.

Не може се из ових неколико легенди и претпоставки сигурно закључити када су и како Мрчајевци добили име. Вероватно је назив стар, из средњег века, неки претпостављају из доба Немањића. Извесно је, међутим, да се Мрчајевци у писаним траговима први пут спомињу 1528. године.

Израсли на раскршћу неколико главних путева и на средокраћи између Чачка и Краљева, Мрчајевци су постали једно од привредних и културних средишта Западног Поморавља. Село се налази на изузетно повољном географском простору. Од Чачка Мрчајевци су удаљени 18 километара. Од варошице се одваја значајан пут за Крагујевац. Такође, повезани су попречним путем преко моста на Западној Морави са железничком пругом Чачак – Краљево и са селима са десне стране реке.

Насеље Мрчајевци подељено је на два дела, која пресеца Ибарска магистрала. Горњи, северни део села, простире се по валовитим бреговима и бочним косама испресецаним Буковцем, Требежом и другим речицама. Предео је живописан и прошаран је њивама, воћњацима и шумама. Испуњен је старим кућама шумадијског типа, које све више замењују нове, пространије и комфорније. Доњи, јужни део села плодна је равница све до обале Мораве.

О пореклу данашњих становника Мрчајеваца и околине постоји низ записа и докумената, усмених предања и књижевно-уметничких слика. Исељавања и нова насељавања изазвана су драматичним историјским догађајима од краја 17. до првих деценија 19. века.

(Милован Урошевић, “Хроника школе Мрчајевачке, Чачак 1997; Владимир Тошић,“Мрчајевци и околина”, Мрчајевци, 1978.)

Катарина Чутовић, професор географије, ОШ ”Танаско Рајић” Чачак

Приредила: В. Тртовић