ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (19)
ДРАГАЧЕВО – ДОЊЕ РАВНО И НЕМИРНО, ГОРЊЕ ЛОМНО
Територију Драгачева сачињава 49 села-насеља, која и сама имају веома живописна, а многа и веома тајновита имена: Бели Камен, Брезовице, Вича, Вирово, Властељице, Вучковица, Горачићи, Горњи Дубац, Горња Краварица, Граб, Губеревци, село Гуча, варошица Гуча, Дљин, Доњи Дубац, Доња Краварица, Драгојевац, Дучаловићи, Ђерађ, Живица, Зеоке, Каона, Кривача, Котража, Крстац, Лис, Лиса, Лисице, Лопаш, Луке, село Лучани, варошица Лучани, Марковица, Милатовићи, Миросаљци, Негришори, Осоница, Пилатовићи, Прилипац, Пухово, Пшаник, Рогача, Ртари, Рти, Тијање, Толишница, Трешњевица, Турица и Церова.
Драгачево представља крај са таласастим, брдовитим и нископланинским рељефом. Обично се област Драгачева дели на горње и доње Драгачево, мада јасних граница и битних разлика у рељефу ових делова нема. Уобичајено је да се доње Драгачево назива равним, а горње ломним, мада су по изгледу, по земљишту и његовој родности оба дела Драгачева приближно иста. Јован Ердељановић у антропогеографској студији о доњем Драгачеву истиче: „Када пођемо по равном Драгачеву, у њему је ипак мало равног земљишта, већ је готово цело брдовито и немирно, у правом смислу, како га песма назива – ломно“. Ердељановић ипак скреће пажњу да је Драгачево, у ствари, најравнији крај у односу на остале планинске крајеве који представљају већу област југозападне Србије.
Порекло имена Драгачева, нејасно је. Јован Ердељановић наводи да, када је питао о настанку имена Драгачева, није му га знао нико протумачити. Неки су га доводили у везу са именом реке Драгачице, али он изводи закључак да су оба назива постала од мушког имена („можда какве знамените личности“), које је гласило Драгач или Драгаш.
О пореклу имена Драгачева занимао се и Милисав Д. Протић-Гучанин у својој књизи о Драгачеву. Он се осврнуо на Ердељановићеве претпоставке, али сматра да порекло имена од реке Драгачице не може да опстане, јер и постанак реке Драгачице треба тражити у нечему животном и живом, слажући се да порекло имена треба тражити у имену какве знамените личности. Протић пише да се у једној хрисовуљи, коју је цар Душан даровао неком властелину Дејану и његовом потомству, помињу село Архиљевица и црква архиљевска, посвећена светом Ахилију и Пахомеју. Архиљевицу он, изједначује са Ариљем. Деспотица Евдокија, супруга Жарка, сина Дејановог, наводи се даље, имала је два сина, Константина и Драгаша. Браћа су уживала баштину на основу царске одлуке и бар привидно су се поделила, тако да је Драгашу допао на уживање предео десно од Моравице и вероватно је Драгачево почело тако да се назива још за живота свог баштинара, а извесно је, како Протић пише, да се тако називало одмах иза Драгашеве смрти, или нешто раније, када се он, 1385. године, замонашио и у калуђерству добио име Димитрије.
(Извор: сајт www. mustra-guca.com)
