“ВЕТАР У ЛЕЂА” ОРГАНСКОЈ ПРОИЗВОДЊИ
МОЖЕМО ПОСТАТИ ШВАЈЦАРСКА ИЛИ ОСТАТИ ГДЕ СМО
Стварање здраве хране је начин и схватање живота, не само свог, већ и свега што постоји на земљи. Овако би се укратко могла сажети филозофија Зорана Ристановића, пионира органске производње у овом делу Србије. Одрастао у граду, никада није обрађивао земљу, нити размишљао о томе, до своје 25. године, када је, неиспуњен оним што га окружује, решио да нешто битно промени у свом животу. Било је то 2000. године, 6. октобра. Из центра града, где је имао стан, преселио се на сеоско имање, на коме и данас живи са својом породицом. Још тада је схватио значај органске хране, коју је почео да производи прво за потребе породице, а онда и пријатеља.
Данас је Ристановић један од ретких озбиљних “органик” произвођача у Србији. А могло би да буде потпуно другачије. Јер, све што на свом имању у Пријевору Ристановићи произведу – поврће, воће, разне врсте прерађевина, пилеће и месо од мангулица, веома брзо нађе купца. Немају бриге за пласман, јер, како Зоран наглашава, не продаје произвођач производ, него квалитет сам пронађе купца.
ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА ЈЕ ХУМАНИТАРНИ РАД
Некада активни фудбалер и трговац “на мало”, од 2012. године потпуно се професионално посветио производњи здраве хране. За то је било потребно много рада, зноја, учења, стрпљења… Своју производњу Ристановић не назива бизнисом, већ “хуманитарним радом”, јер сматра да на овај начин брине о здрављу, не само своје породице, већ и целог народа.
– Када сам решио да се преселим у село, то је тада било веома чудно, а данас је то већ масовна појава. Били су то тренуци када сам вагао и преломио. Засновао сам породицу и желео да моје троје деце живи у природи, а не у бетонским кавезима, смогу, прашини, на салами… Градски живот више нема много благодети. Данас, ако се добро организујете, можете имати три пута квалитетнији живот на селу – кратко објашњава Зоран.
Професионално, за тржиште, органску производњу је у почетку организовао на хектару земље, затим је проширио на девет хектара. Али је убрзо одлучио да то ипак смањи и у последње две године на два хектара гаји воће, скоро све врсте поврћа…
– Испробао сам на већој површини, али сам одустао, јер је то била локација удаљена око 50 километара и није било исплативо. Тешко је наћи земљу нетакнуту хемијом, а радим само на таквим парцелама. Не исплати се да се раде веће површине, ако немате услове, подстицај и никакву подршку од система. Осим тога, све то што се производи треба и прерадити, а за то су услови тешки – набраја он неке од “препрека” на путу озбиљне органске производње.
Кад се почиње од нуле, као што је он, поред недовољно знања, препреке су заиста бројне – без средства, саветодавне помоћи, без динара субвенција… И поред “горког” искуства, каже Зоран, уз Божију помоћ, радом целе породице, супруге Данке и деце – петнаестогодишњег Немање и три године млађих близнакиња Ане и Нене, наравно колико малишани могу да помогну, труд се исплатио. Један од доказа је да су пре 14 месеци, после само две и по године професионалног рада, у конкуренцији од око 80 произвођача из целе Србије, добили прву награду из области органске производње и прераде, која се додељује под покровитељством НЛБ банке.
ПОТРАЖЊА И ИЗ ДУБАИЈА
Газдинство Ристановић ради само са старим нехибридним сортама поврћа и воћа, међу којима је и физалис (перуанска јагода). Све се ради ручно, тако да у време бербе и за прераду ангажују радну снагу. Семена старих домаћих сорти, од којих су многе готово нестале, “зграбио” је, каже Зоран, на време, тако да сада има своја семена и нема ту бригу. Своје производе редовно даје на анализе, а тај квалитет лако је пронашао купце, тако да Ристановићима могу позавидети и “велики” произвођачи. Потражње има из земаља Европске уније, па и из Дубаија, али услови за извоз још не постоје.
– Кажу да је квалитет органске хране из Шумадије један од најбољих на свету. Рецимо, ми можемо прерадити десетак тона ајвара, сока или џема… Интересовање је велико, али за то су потребне озбиљне количине, машине за прераду и паковање. За то су потребни подстицаји, субвенције. Ја сам кренуо само са семенима и земљом, никада нисам добио ни динара неког подстицаја – објашњава Зоран.
“Школа” коју је сам изучио коштала га је много времена и новца. Они који су нешто знали, хтели су дебело да наплате сваку своју реч, а неки су то и радили.
– Зато сам ја делио савете и помагао свима бесплатно, што ми се, хвала Богу, вратило стоструко. Јурио сам, молио, учио ноћу у својој 37. години, прочитао сам стотине књига, али се исплатило то учење – констатује Зоран, који и даље нуди бесплатно земљу заинтересованим за органску производњу. Од пре четири године организује и бесплатну едукацију. Од марта до септембра сваке године његово имање и знање су бесплатни за младе који хоће да се баве органском производњом. Многи из Србије, као и свих крајева бивше Југославије су се јављали, долазили… Неки брзо одустатну, јер мисле да се ради о сеоском туризму, али они који су прошли обуку, раде добро, јављају се, саветују са Зораном. А он се радује сваком успеху људи који нешто позитивно ураде својим рукама и поштеним радом.
На питање шта је потребно да би ова произвдња код нас добила на значају, Ристановић каже да недостаје све.
– Тачније, не постоји ништа што би био мотив, осим јаке воље, љубави или ината.Тражили смо подршку и од града и од државе, за основне ствари у производњи, али одговор је увеки био негативан. Ако би држава или град стали уз органске произвођаче, за десет година Чачак би могао постати Швајцарска. У супротном, остаћемо што јесмо и где смо – поручује Зоран Ристановић.
В. Тртовић
ОЧЕВИМ СТОПАМА
И син Немања је пошао истим стопама. На пола хектара, које је наследио од покојне баке у Драгачеву, уложио је своју уштеђевину и подигао засад са 400 стабала јабуке. Наравно, реч је о старим сортама, а производња је на органским принцимпима.
УПОРНОСТ И ОДЛУЧНОСТ СЕ ИСПЛАТЕ
Купцима Газдинство Ристановић нуди на увид сваки документ о семену, начину гајења, хемијским анализама. Зоран каже да је задовољан својим животом, јер је остварио циљ – да буде свој на своме и да то што ствара буде здраво. Младим људима, који желе да се баве органском производњом, поручује да морају бити упорни и одлучни да би остварили добре резултате.
