Konkurs, koji je tokom prošle godine raspisan za raspodelu bespovratnih podsticajnih sredstava države namenjenih pospešivanju zadrugarstva, predstavlja veliki korak na putu konsolidacije poljoprivrede, ali istovremeno i oživljavanja srpskih sela. Stari i novi zadrugari su do 1. oktobra prošle godine imali zadatak da pošalju svoje prijave na konkurs. Pojedini projekti su odobreni, tako da su brojne zadruge u Srbiji već dobile bespovratna sredstva države. Država će i tokom ove, ali i sledeće godine izdvojiti značajna sredstva za ovu namenu.
Nebojša Jovanović, direktor “Čačanske jabuke”, pozitivno ocenjuje napore nadležnih u državi da pomognu obnovu zadrugarstva, jer poljoprivrednici bez udruživanja teško mogu da opstanu na tržištu, bez obzira na to koliko su ekonomski jaki.
– Čitava poljoprivredna proizvodnja najrazvijenijih svetskih zemalja počiva na principu udruživanja. Država je prepoznala interes da se u srpskim selima obnovi zadrugarstvo, da se primene pozitivna iskustva iz najuspešnijih perioda domaće zadrugarske prakse, ali i svetska iskustva, kako bismo se što bolje prilagodili novim, rekao bih veoma surovim uslovima na tržištu. To je jedini način da se izborimo sa žestokom konkurencijom. Konkurisali smo za nabavku novog kalibratora za klasiranje jabuke, jer ovaj postojeći je tehnološki prevaziđen i ne zadovoljava naše potrebe u pogledu kapaciteta. Cifra od 100 hiljada evra bi u potpunosti pokrila nabavku savremene klasirke voća. Sredstva nam nisu odobrena u prošloj godini, ali šansa još uvek postoji – ističe Jovanović.
ULOG BUDUĆNOSTI
Zemljoradnička zadruga “Čačanska jabuka” je osnovana u decembru 2006. godine ulozima istaknutih voćara čačanskog kraja koji su, uz pomoć države, u Donjoj Trepči sagradili hladnjaču (kapaciteta 1.250 tona) za skladištenje jabuke i drugog voća. Ima 24 zadrugara, koji se pretežno bave proizvodnjom jabuke. Kako navodi Jovanović, zadruga je formirana na klasičnim zadružnim principima. Svaki zadrugar ima svoj deo vlasništva i na tome se bazira celokupno poslovanje zadruge. Ustanovljena pravila podjednako poštuju svi članovi, što predstavlja elementarni uslov uspešnog rada svake zadružne organizacije. Oko 80 odsto jabuke, koja se čuva u komorama savremene hladnjače, odlazi u Rusku Federaciju, a ostatak robe plasiraju na domaćem i delimično tržištu Crne Gore. Pored toga, zadrugari “Čačanske jabuke” imaju i sopstvene skladišne kapacitete, tako da je njihova proizvodnja iz tog ugla duplo veća.
– Mi smo prepoznali značaj udruživanja. Shvatili smo da kao mali poljoprivredni proizvođači ne možemo opstati na tržištu. Formirali smo zadrugu, a kasnije, uz pomoć Ministarstva poljoprivrede, lokalne samouprave i Instituta za voćarstvo, izgradili i hladnjaču. Objekat je završen 2009. godine i od tada radimo punom parom. Vrednost celokupne investicije (objekat, prateća oprema i viljuškari) premašila je milion evra. Najveći teret su podneli zadrugari, koji su obezbedili tri četvrtine neophodnih sredstava, što se meri stotinama hiljada evra. Pored toga, svaki od njih je mnogo novca uložio u podizanje novih voćnih zasada i osavremenjavanje proizvodnje – protivgradne mreže i sisteme za navodnjavanje, u cilju podizanja kvaliteta proizvoda i boljeg pozicioniranja na tržištu. Posećivali smo najprestižnije sajmove najrazvijenijih evropskih zemalja i pratili zahteve inostranih kupaca, pokušavajući da primenimo stečena saznanja u sopstvenoj poljoprivrednoj praksi – ističe direktor “Čačanske jabuke”.
BEZ JAKE POTPORE NEMA OPORAVKA AGRARA
Kako navode zadrugari “Čačanske jabuke”, bez zadruge bi teško opstali na tržištu. Pre deset godina su svoju robu uglavnom prodavali na kvantaškim pijacama, koje su danas praktično zamrle. Danas se trgovina voćem i povrćem “preselila” u trgovinske lance, do kojih poljoprivrednici kao pojedinci teško dopiru. Oni koji imaju zadruge ostaju u tržišnoj utakmici, jer mogu da ponude daleko ozbiljnije količine robe, za koju postižu daleko veću cenu. Iako se i dalje suočavaju sa brojnim problemima u proizvodnji, ovako združeni sve podnose lakše.
Poznati voćar iz Miokovaca Zoran Jelić, član ZZ „Čačanska jabuka“ od njenog osnivanja, tvrdi da je plasman robe najveći problem svih poljoprivrednika Srbije, pa su na tom polju zadruge prosto nezamenljive. Pre osnivanja „Čačanske jabuke“, prodavao je voće, zajedno sa bratom, na kvantaškim pijacama širom Srbije. Imali su povećane troškove zbog transporta voća, tako da je njihova zarada bila daleko manja. Sada o plasmanu njihove prvoklasne jabuke brine zadruga, tako da su se rašili svoje najveće more.
– Ako niste u stanju da unovčite svoju robu – to svakako predstavlja najveći problem! Osnovali smo zadrugu da bismo opstali na tržištu. Kada kupcu ponudite veliku količinu robe preko zadruge i cena vašeg proizvoda je povoljnija. To i jeste osnovni razlog našeg udruživanja. Zadruga ima Skupštinu, koju čine svi zadrugari, Skupština bira Upravni i Nadzorni odbor, kao i direktora zadruge. O svim bitnijim pitanjima odlučuje Skupština zadrugara. Na okupu nas drži zajednički interes i zadruga odlično funkcioniše. Postali smo prepoznatljivi i izvan granica. Kupci sada znaju gde treba da dođu i kome da se obrate. Naš primer bi trebalo da slede i drugi poljoprivrednici čačanskog kraja, ali veliku prepreku na putu obnove zadrugarstva generalno uzev predstavlja poljuljano poverenje. Danas teško ko kome veruje. Ipak, nada uvek postoji. Možda će najnoviji potez države dati „vetar u leđa“ posustalom zadrugarstvu Srbije – kaže Jelić.
Jabuka ima najlošiju cenu u periodu berbe, pa se otuda u rashladnim komorama čuva najčešće do aprila, kada najbolje može da se unovči. U „Čačanskoj jabuci“ procenjuju da bi njihova zadruga postizala još bolje efekte kada bi poljoprivrednici Srbije dobili jaču potporu od države.
– Stanje na tržištu je vrlo teško. Problematične su cene pojedinih inputa u našoj proizvodnji. Recimo, cena nafte je veoma bitna za svaku vrstu poljoprivredne proizvodnje, ali je u našoj zemlji isto rangirana za traktore i putnička vozila. Država bi mogla da smanji svoja zahvatanja na tom planu, kako bi poljoprivrednicima olakšala teret koji nose. I kontrola kvaliteta hemijskih sredstava za zaštitu bilja i mineralnih đubriva bi trebalo da bude podignuta na daleko viši nivo, što takođe spade u državne ingerencije. Bila bi nam od dragocene pomoći i subvencionisane kamate bankarskih kredita, kako bi poljoprivrednici lakše obezbedili sredstva za proširivanje i unapređenje proizvodnje. Bez snažnije potpore države nema oporavka agrara – objašnjava Jovanović.
Hladnjača u Donjoj Trepči je podignuta na državnom zemljištu, koje je Institut za voćarstvo, kako korisnik parcele, ustupio “Čačanskoj jabuci” za izgradnju savremenog objekta. Pre devet meseci, ova zemljoradnička zadruga je uknjižena kao zvanični korisnik parcele.
Zadrugari “Čačanske jabuke” planiraju da u narednom periodu prošire hladnnjaču za još četiri komore, odnosno za 1.250 tona. Predstoji im, takođe, i nabavka plastičnih boks paleta, koje primaju po 300 kilograma voća. Jedna paleta košta oko 100 evra sa PDV-om, a za drvenu ambalažu koja se brzo haba godišnje izdvajaju oko 40.000 evra.
V. Stepanović
