ODRŽAN “SRPSKI ASTAL” ZAVIČAJNOG DRUŠTVA “ČAČANI”
Nedavno okupljanje oko “Srpskog astala”, tradicionalne manifestacije Zavičajnog društva “Čačani” u kafani “Car Lazar”, ove godine imalo je za temu “Kafane i jelovnici nekadašnjih srpskih kafana”. O tome šta su kafane predstavljale nekad, a šta su danas, kao i na druge teme, govorila je Ivana Ćirjaković, etnolog i kustos čačanskog Narodnog muzeja. Kao i prethodnih godina vredne Čačanke su “srpski astal” ispunile svojim kulinarskim đakonijama.
Kafane su imale značajno, često i kultno mesto u društvenom životu našeg naroda i njegovoj tradiciji, rekla je Ivana Ćirjaković.
Po nekim zapisima prva kafana na Balkanu otvorena je još 1522. godine u Beogradu. To je bilo u tursko vreme, tada se u kafanama služila samo kafa i piće. Vrlo dugo se zadržala ova tradicija, tek kasnije se u ponudu uvodi i hrana, i to obično u hanove, u koje su svraćali trgovci, putnici, tako da je uz prenoćište bilo neophodno da imaju i hranu.
-Kasnije, u 20. veku, kafane postaju mesta zborova, mesta gde se održavaju pozorišne predestave, okupljaju udruženja, održavaju zabave, balovi, a poznato je da su se u čačanskom hotelu “Kren”, pored ostalog, održavale i bioskopske projekcije. Uz to su dovitljivi hotelijeri i mehanxije služili hranu i na taj način zarađivali. Uz filmske projekcije, recimo, služeni su ćevapčići, a ono što je bilo u osnovnom jelovniku većine kafana na Balkanu, pa tako i u Čačku, to su sir i kajmak, pogača, proja, obavezno je bilo kiselo mleko, razne pite, čvarci, jaja, mezeluci, škembići, jela sa roštilja, pečenje, gulaš, pasulj… Poznato čačansko jelo bio je kasapski đuveč. Uz sva ta jela su služene i razne salate od paprika i kiselog kupusa, mladi luk u sirćetu, krompir salata. Poznata je i zabeležena stara čačanska salata “tarapana”, koja je bila jako ljuta, a pravila se od ljute paprike, paradajza, belog i crnog luka i bibera. Od pića su najviše služene rakije, šljivovica, komovica, kao i poznata jelička vina, belo i crno, kojih sada slabo ima. Što se dezerta tiče, u starim kafanama nije bilo slatkiša, jedino u vreme zabava, kada su sami posetioci donosili sitne kolače, vanilice, ružice, krofne itd – ispričala je Ivana Ćirjaković.
I muzika je tradicija u kafanama od njihovog nastanka. U Čačku je krajem 19. i početkom 20. veka bila obavezna ciganska muzika, a bili su poznati i gajdaši i guslari. Svako je imao svoj deo programa, a ostalo je zabeleženo da su uz junačke pesme su neki gosti često i plakali, pokazivali emocije.
Kultne čačanske kafane bile su “Krenova pivnica”, “Srpski kralj”, “Car Lazar”, “Gavrovića kafana”, “Tri bagrema”, “Moravica”, “Zelengora”, “Proleter”… Prema spisku, između tridesetih i četrdesetih godina pršlog veka u Čačku je bilo ukupno 43 ugostiteljska objekta, nisu sve bile kafane, u njih su ubrojane i poslastičarnice. I to je za mali grad, kakav je tada bio Čačak, bio zaista veliki broj. Zato ne čudi što se društveni život intenzivno odvijao upravo u njima. Boemština je negovana na poseban način, tu su se isticali “čačanski plemići”, takozvane “bekrijske slave”, kao i druga dešavanja vezana za život kafane, istakla je Ivana Ćirjaković.
Zorica Lešović Stanojević
Foto: Ca glas i Ozon press
