OBOŽENA BLAGOŠĆU
“Ulicom znanom/ Vremenom praznim/ U susret noći/ Zanosnoj bludnoj/ Dok vetru vene/ Bezgrešne točim/ Idoh kroz sumrak/ U sebe samu…”, piše u svojoj pesmi “Neporočna”, čačanska poetesa Milica Mima Dmitrović. Njenom poezijom, prozom, pripovedanjima, putovanjima, odabranom muzikom, slikali su i uramili njen stvaralački portret, 2. novembra, u prepunoj sali Doma učenika, članovi Zavičajnog društva “Čačani”. Mima Dmitrović je član Udruženja književnika Srbije od 1997. godine, član Književne zajednice Jugoslavije, Udruženja publicista Čačka i svakako je neizostavno ime u književnom miljeu čačanskog kraja. Objavila je pesničke zbirke: “Želja, kiše i klackalice” (1968), “Na stranputici duše” (1981), “Mima 3” (1990), “Bih li to snena” (1993), “Nova ćutanja” (1994), “Čulo ljubavi” (1996), knjigu pripovedaka “Amajlija” (1997), roman “Teo” (2000) i poetizovani putopis “Mer” (2003).
Celokupnim svojim stvaralačkim bićem uronjena je u čulo ljubavi. Upravo u odgonetanju tajne ljubavi, “u beskonačnom traganju za Orfejskim samoostvarenjem, ona neprestano traga za sopstvenim identitetom. LJubav, diskretni erotizam, emocionalna osujećenost savremenog muškarca i žene, a posebno zavičajna ljubav prema moravskom pejzažu, su idejno tematska okosnica njenog izrazito ženskog rukopisa. Pri tom je u stalnoj potrazi za zvukom i melodijom”, rekla je Milica Baković, voditelj i autor književne večeri u kojoj su učestvovali i profesor čačanske Gimnazije Dejan Krunić, a u ime Zavičajnog društva Milica Dopuđa, Milka Pavlović i Slobodan Nevoljica. Mimine unuke Jovana i Milica, bile su muzička pratnja ove, emotivne i sadržajne književne večeri.
-Pojam “zagrliti” je polazište u priči o Miminom radu. Mima je čovek koji sve grli, ona širi kišobran ljubavi sa svog vidikovca na keju, nad Čačkom, nad Moravom… Mima je porodični pisac, obožena blagošću, smerno, toplo, tiho, paučinasto piše o svemu, pa i o teškim trenucima u životu piše blagim rečima. U svojim kratkim pričama akumulira istoriju Čačka kroz ljude. U svom putopisu ona zapravo oživljava sopstveni život i rad – rekao je Dejan Krunić, koji je o Miminom stvaralaštvu, po sopstvenim rečima, govorio više kao prijatelj, nego kao profesor.
O stvaralaštvu Milice Dmitrović pisali su mnogi zavičajni stvaraoci, Radovan M. Marinković, Dragan Todorović, Milutin Zdravić, Tomislav Đurđić, Bratislav Jevtović, Aleksandar Lale Jovanović, Darinka Vučinić, a inspirisan njenim životnim i pesničkim vidikovcem pesnik Jovan Nikolić Jof ispisuje joj posvetu, koju Mima čuva kao najdragoceniju amajliju…
Piše Milica i u slavu zavičaja i svojih predaka, u čast potomaka, u svojoj putopisnoj prozi “Mer”. Dok slikovito i emotivno pripoveda o faraonima, ali i Srbiji koja nestaje, ona otkriva sve lepote putovanja po drevnom Egiptu, a u njenim snovima se i moćni Nil uliva u njenu Moravu. Jer, “Milica je i neumorni Odisej, koji svoju intelektualnu i profesionalnu radoznalost ispunjava putovanjima. Rim, Pariz, London, Solun, Kopenhagen, Helsinki, Stokholm, Kijev, Istanbul, Odesa, Sofija, Budimpešta, Sent Andreja, Kairo, Katerini, Paralija, Hurgada, Luksor, Tunis… krstarenje Dnjeprom, navodi Milica Baković. “Bezbrojna purpurna jutra i modre noći saučesnici su mi u čuvanju tajni sa talasa Dnjepra”, piše autorka. Svoje knjige predstavljala je širom bivše Jugoslavije, a pesme su joj zastupljene i nagrađivane na brojnim međunarodnim konkursima. Ovog leta imala je dve književne promocije u Splitu…
Milica je, kao malo ko među savremenicima, autentična čačanska poetesa sa Morave, reke na čijem je “arhipelagu” rođena u Čačku, u proleće neke posleratne godine, i svakim buđenjem je ima u širokom vidokrugu sa dvanaestog sprata svoje cvetne oaze na keju. Ispunjena ljubavlju i za ljubav rođena, Mima Dmitrović je za potpisnika ovih redova u poeziji zavodnica, u prijateljstvu dobra vila i jatak, omiljeni prijatelj i pesnika i poezije, u patnji lekoviti melem, u drugarstvu drugarčina, u rukopisu lučonoša najsvetlije emocije u ljudskom životu, topla majka i baka, jednostavno dobar čovek…
Zorica Lešović Stanojević
