ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (46)
БОРИВОЈЕВА ТАБЛА
„ПИТАЛИЦА
Нико не зна ко је тај човек. А чудан је, не може бити чуднији. Појавио се. Огласио И нестао. Није ушао ни у праву причу. Постао је питалица.
Шта се, у ствари, догодило!
Једног дана, после завршетка Првог светског рата, у каменорезачку радионицу Франческа Бербеље, која се налазила у чачанској Циганмали, ушао је непознат човек. Наручио је споменплочу. Приложио текст. Одредио је тачно место где ће стајати плоча. Платио. У готовом. И нестао.
Каменорезац је изрезао плочу. Уклесао слова. То је био најлакши део посла који је обавио у својој радионици.
Тек су га чекале невоље. Требало је да упасује мермерну плочу у стену високо изнад друма, на путу Београд – Ивањица, место звано Игуманова чесма, на улазу у малу Овчар Бању, десна обала Западне Мораве, у близини гвозденог моста.
Чудно место. Та стена. Висока. А опет, лепо се види. И са друма. И са железничке пруге. И из воза који тутњи кањоном Овчара и Каблара.
И свак може да прочита, и са друма и из воза:
„Вековима жубором ће Моравица певати славу српског оружја. 1912 – 1919. Боривоје.“
Остала је питалица: ко је Боривоје?“
Бранко В. Радичевић (Сујеверице и друге речи, Српска књижевна задруга, Београд 1990)