Ako se steknu svi uslovi proizvodnja kartona u DOO ”Hizna” Ogranak Fabrike “Božo Tomić” u Čačku mogla bi započeti do 18. decembra. U objekte i kompletnu proizvodnu liniju dugu 200 metara, vlasnik “Hizne” Dragi Didanović uložio je oko 1,2 miliona evra. Planira da zaposli još 40 radnika…
Piše: Zorica Lešović Stanojević
Pre nekoliko decenija možda ne bi bila toliko značajna informacija da je jedno preduzeće objavilo u našem listu konkurs za zapošljavanje 15 radnika. Danas je to vest od prvorazrednog, vitalnog značaja i za privredu i za nezaposlene, tim pre, što je reč o proizvodnji.
Dragi Didanović, vlasnik porodične firme “Hizna” u Mršincima, koja postoji 27 godina i upošljava 39 radnika, pre dve godine postao je i vlasnik dela Fabrike hartije, koja sada nosi naziv DOO ”Hizna”, Ogranak “Božo Tomić” Čačak. Od 15 potrebnih radnika, petoro već radi i, po njegovim rečima, to je tek početak. To su radnici koji će biti na rukovodećim radnim mestima, rukovodioci mašina i pomoćnici, zatim bravari, električari, vodoinstalateri, svi profili potrebni u proizvodnji kartona. Ukoliko se steknu svi uslovi, već od januara biće posla za više od 40 ljudi, a prednost će imati bivši radnici Fabrike hartije “Božo Tomić”, koja je prodata beograskoj Fabrici kartona “Umka”.
NOVA OPREMA ZA PROIZVODNJU KARTONA
-Mi smo pre dve godine kupili deo Fabrike hartije koja je bila u stečaju. Pored toga, kupili smo i druge objekte koji su u svojini “Umke” i “Hizne”. To je bio dogovor sa gradskom upravom. Oni su insistirali da mi dođemo u krug fabrike, pošto smo već kupili novu opremu za proizvodnju kartona – kaže Didanović.
“Hizna” je preduzeće za proizvodnju papirnih hilzni, koje imaju široku primenu u svim vidovima industrije, i to je njena osnovna delatnost. Firma se razvijala, tako da tokom prethodne decenije više nisu imali gde u Srbiji da kupe papir.
-Na godišnjem nivou, zbog potreba proizvodnje, uvozimo oko 3.000 tona kartona, pošto nemamo na domaćem tržištu od koga da ga kupimo, ali ni u okruženju. Najbliži dobavljači su iz Italije, iz koje najviše uvozimo. To je ogromna količina. Pošto su naše, domaće fabrike za proizvodnju kartona, koji je sirovina za nas, otišle u stečaj, prodate, a onda otišle u staro gvožđe, mašine su isečene, oprema prodata, ja tada dolazim na ideju da u daljem razvoju svoje firme kupim opremu za proizvodnju kartona. Šaljemo ljude u Kinu, jer nismo imali sredstva da mašine kupimo na evropskom tržištu. Našli smo liniju koju smo procenili da je dobra i kupili smo je krajem 2014. godine. Podigli smo kredit od Fonda za razvoj, nešto od banke, i dobili mašinu sredinom 2015. godine. Obratili smo se pismeno gradskom rukovodstvu da nam iznađe lokaciju za Fabriku kartona – priča Didanović.
PODRŠKA GRADA
-Rukovodstvo grada nas je podržalo, a nekako istovremeno, počinje i stečaj Fabrike hartije. Između ostalog, ponuđena nam je Fabrika hartije. Tadašnji gradonačelnik nas je pozvao i direktor preduzeća koje je bilo u dobroj nameri da kupi Fabriku hartije u stečaju. Ponuđeno nam je da budemo konzorcijum, “Hizna” i “Umka”. To je za nas bila velika investicija. Nismo imali sredstava da uđemo u konzorcijum sa “Umkom”. I nakon toga, ostavljen je prostor da, ukoliko hoćemo, kupimo deo Fabrike hartije. Tako počinje ta priča. Objekat u kome je trebalo da instaliramo papir mašinu nije bio legalizovan, građen je 1968. godine sa građevinskom dozvolom, bilo je tu i drugih stvari. Dobijam obećanje na sastanku kod gradonačelnika da će mi se do kraja pomoći, samo da prebacim opremu u Čačak. Otišao sam sa pomoćnikom gradonačelnika u “Umku”, gde smo imali korektan razgovor, korektnu pogodbu, i dogovor da taj čeoni deo Fabrike hartije kupi “Hizna”. “Umka” nam daje odložen rok plaćanja. Tako mi ulazimo u tu investiciju i januara 2016. godine u Čačak dolaze trojica montera iz Kine i to traje do danas, jer to nije mala mašina. Cela linija duga je 200 metara, ona povezuje ceo proces proizvodnje kartona. U objekte Farike hartije koje je kupila “Hizna” i mašinu, do sada je uloženo oko 1,2 miliona evra. Sama mašina koštala je oko 650.000 dolara – navodi Dragi Didanović.
Ova mašina će proizvoditi oko 5.000 tona kartona godišnje, tako da će ga biti dovoljno i za domaće i za ino tržište. To bi omogućilo proširivanje osnovne proizvodnje hilzni sa proizvodnjom doradnog dela, što bi značilo i nova radna mesta. Ovo preduzeće ima dobavljače, sav papir koji uvozi plaća avansno, napominje Didanović, konkurentno je sa cenama, ima ime u Srbiji, kapacitet i kvalitet.
POČETAK PROIZVODNJE VAŽAN ZA BUDUĆNOST PRIVREDE GRADA
-Finalni deo montaže počinje 10. novembra, kada nam dolaze inženjeri iz Kine, jer je njihova obaveza da mašinu puste u rad i dokažu njen kvalitet i kapacitet. Ako se steknu uslovi oko instalacije gasa, što zavisi od “Srbija gasa”, oko građevinske dozvole, da mogu da završim konverziju zemljišta, objekat sam već legalizovao, tehnički bismo mogli pustiti u rad mašinu do 15. novembra, a najdalje za Dan grada, 18. decembar. To je neki optimalni rok, ako to ne učinimo do tada, nećemo je pokrenuti ove godine, jer ulazimo u zimu, mrazeve, s obzirom na to da se radi 95 odsto sa vodom, a tek pet odsto je papir, došlo bi do havarije. Mi moramo ostvariti kontinuiran rad mašine, koja će stvoriti toplotu i nastaviti nesmetanu proizvodnju. Sam početak rada mašine je jako težak. To je proizvodanja koja neprekidno traje 365 dana u godini, koja se ne prekida, radilo bi se u četiri smene. Velika bi stvar bila i za grad, i za Srbiju, i za našu firmu… Smatram da ova fabrika ovde treba da radi, ako je mine pokrenemo, fabrike nema, naša deca treba sutra da ostanu i rade u ovom gradu. Najveći deo svoje proizvodnje plasiramo od Beograda do Subotice, a proizvodimo 300 tona mesečno.
ZATEČENO STANJE
Svi objekti u krugu Fabrike hartije građeni 1948. i 1968. godine, nisu imali ni vodu, ni kanalizaciju, ni grejanje. Krov od trulog salonita je prokišnjavao, hale su bile bez podova, delimično i bez zidova i plafona. Nije bilo ni sijalica, ni kablova, bili su pokradeni… Legalizacija objekata sa kompletnom dokumentacijom koštala je 1,5 miliona dinara. Porez na prenos apsolutnih prava, plaćen je blizu četiri miliona dinara. Kod oporezivanja sve to nije uzeto u obzir, priča Didanović o stanju koje je zatekao prilikom kupovine dela fabrike, pa će postupak procene biti obnovljen po odluci drugostepenog organa iz Kragujevca.
Danas, u delu fabričkog kruga čiji je vlasnik “Hizna”, sveže uređene fasade, travnjaci, posađeno cveće…
-Ja sam svojim radnicima za septembar mesec dao plate 29. septembra, uvek je plata u tekućem mesecu, prosek plata je 47 – 48 hiljada dinara i boli me to što je to prosek od pre dve godine, zato što smo morali da investiramo. Da nismo investirali, prosek plate bi bio mnogo veći. “Hizna” uplaćuje oko pet miliona PDV, porez na imovinu, porez na dobit, za 27 godina nije bila u blokadi – kaže privrednik Didanović.
VAŽNO MI JE DA SAČUVAM ISTORIJU FABRIKE
Ali, Didanović nije samo privrednik i preduzimač. Uprkos svim problemima stigao je da bude i donator, mecena i kulturnim manifestacijama, verskim objektima, obrazovnim ustanovama, školama itd. Ima osećaj za društveno odgovorno ponašanje, za takvu vrstu tradicije, svestan je značaja kulturnog delovanja u svom vremenu i društvu. Sve što je zatekao u prostorijama fabrike je sačuvao: slike, knjige, priznanja… U Fabrici se nalazi muzejska kolekcija nameštaja, gotovo galerijska kolekcija slika i brojna priznanja koja bi trebalo sačuvati. Fabrika hartije je 1975. godine dobila Orden rada od Tita.
Didanović podržava likovnu koloniju Međunarodnog simpozijuma “Umetnost i papir”, Međunarode mrčajevačke pesničke susrete, bio je donator crkve, škole i ambulante u Mršincima, pomagao je asfaltiranje seoskih puteva, a pomaže i siromašnim ljudima, učestvuje u svemu što je opšti interes društva.
-Koliko mi je važno da pustim u rad mašinu, toliko mi je važno da sačuvam istoriju Fabrike hartije, koja je stara 90 godina. Spreman sam da dam na uvid monografiju koja svedoči da je opštinsko rukovodstvo tada dvojici trgovaca dalo priliku da za dve godine izgrade Fabriku hartije, koja je počela sa radom 1930. i bila jedinstvena u ovom delu Srbije. Nadam se da ćemo u ovoj, ili idućoj godini završiti investiciju vrednu više od 150 miliona dinara, osloboditi se uvoza sirovina u iznosu od 140 miliona dinara godišnje, zaposliti više od 30 radnika, preraditi i reciklirati 5.000 tona otpada. Smatram da je uspeh kada se iz proizvodnje izvlači dinar, zapošljavaju novi radnici, ulaže u nove investicije i stvara novi kapital – kaže Dragi Didanović.
