Љубићанин поздравио најмлађе официре из ваздуха
АЛЕКСАНДАР ГАЈИЋ ОСТВАРИО ДЕЧАЧКИ САН
Мајор нашег ваздухопловства од недавно је и председник једне љубићке месне заједнице
Прошле суботе, на свечаности испред Дома Народне скупштине, приређена је промоција најмлађих официра Војске Србије. У беспрекорном строју нашло се 187 кадета и кадеткиња високих војних школа који су, уз присуству државног врха, произведени у прве официрске чинове. Били су ту представници дипломатског кора, бројни гости из земље и иностранства, родбина, пријатељи и више хиљада грађана.
Пред крај свечаности приређен је испраћај заставе кадетске бригаде, а на предлог начелника Војне академије Горана Зековића присутни су отпевали химну „Боже, правде“. Одјекнула је, потом, и команда „На месту вољно!“. Онда је долетео авион „орао“, а на екрану се појавио пилот са кацигом на глави, који је громким гласом упутио поруку ваздухопловаца: „Нашим колегама честитамо први официрски чин. Служите часно свом народу и будите понос своје отаџбине. Живела Србија!“ У небо су полетеле шапке нових потпоручника, а рођаци и пријатељи потрчали су да им и лично честитају.
Пилот оног „орла“ био је, нико други него наш Чачанин, тачније речено Љубићанин, мајор Александар Гајић (42), са службом на аеродрому Лађевци. Искрено је обрадовао овај догађај све оне који га најбоље познају. Посебно оца Славишу, пензинисаног машинског техничара, мајку Далму, сестре Катарину и Драгану, супругу Душицу и једанаестогодишњу ћеркицу Јану, ученицу Основне школе „Танаско Рајић“, коју је похађао и њен отац. Као један од набољих ђака и вуковац, пожелео је да постане пилот. Гајићи су већ трећу генерацију житељи Љубића. Александров деда Драгољуб дошао је давно у ово историјско место са Косова и Метохије из околине Пећи. Ту се оженио Софијом Урошевић из Доње Трепче.
– Био је то мој дечачки сан. Волео сам да гледам птице и авионе у лету. Моја жеља није се баш допала родитељима, али су се сложили да учим оно што волим – прича нам Александар, који је од априла ове године и председник Месне заједнице „Љубић село“. Својевремено је из Љубића отишао у Мостар, где је похађао Ваздухопловну гимназију, да би, због ратних збивања, ову школу 1994.завршио у Београду. Уследила је двогодишња служба у Подгорици, а онда је 2001. године прекомандован на аеродром Лађевци и вратио се да живи у свом Љубићу. После летења на „галебу“ прошао је преобуку за пилота „орла“, обе летелице произведене у некадашњој Југославији.
Александра је, да представља наше ваздухопловство на свечаности у Београду, одредио комадант 98. ваздухопловне бригаде пуковник Дејан Васиљевић.
А, што се тиче оне љубићке функције, већ ради на плановима за обезбеђење шире подршке у намери да читав Љубић, а посебно сеоско подручје, у плановима Града Чачка добије место које заслужује: – Треба више радити на осавремењивању путева, некадашњи Задружни дом је прилично запуштен, доста нерешених проблема има и доле у три остале љубићке месне заједнице…
У слободном времену посветиће се друштвеним пословима. А, када је на задатку, осмехује се, контролисаће одозго, из ваздуха, како послови напредују.
Родољуб Петровић
