Удружење Чачана у Београду подсећа:
На данашњи дан пре 84 године, 24. августа 1933. године у Чачку, рођен је песник Александар Ристовић.
Основну школу и Гимназију завршио је у Чачку, а Филозофски факултет у Београду. Као професор српског језика и књижевности радио је у ОШ „Филип Филиповић“ и Гимназији у Чачку, а као уредник у београдским издавачким предузећима Младо покољење и Нолит. Објавио је збирке песама: Сунце једне сезоне (Нолит, 1959), Име природе (Багдала, 1962), Дрвеће и светлост унаоколо (Просвета, 1964), Венчања (Нолит, 1966), О путовању и смрти (Нолит, 1976), Та поезија (Нолит, 1979), Улог на сенке (СКЗ, 1981), Горе и доле (Градска библиотека у Чачку, 1973), Дневне и ноћне слике (Народна књига, 1984), Слепа кућа и видовити станари (Нолит, 1985), Лак као перо (Нолит, 1988), Платно (Народна књига, 1989), Празник луде (Просвета, 1990), роман Трчећи под дрвећем (Просвета, 1970) и књигу поетске прозе Писма сањалици (Нолит, 1972).
Матица српска постхумно је издала Ристовићеву збирку песама Хладна трава (1994), Светиљка за Ж. Ж. Русоа, Неки дечак и Мали есеји 1995. године. Нолит је објавио највећи део рукописа које су, из песникове заоставштине, приредили Милица Николић и Милош Стамболић. Исте године Српска књижевна задруга објавила је и књигу Ристовићевих песама Мириси и гласови у избору Павла Зорића. У препеву Чарлса Симића у Вашингтону објављен је избор песама овог аутора насловљен Some other Wine and Light (The Charioteer Press, 1989).
Александар Ристовић је преводио са француског језика (Жак Превер: Поезија, 1969), и писао књижевне критике. Добитник је Нолитове и Змајеве награде за књигу Нигде никог. За књигу Слепа кућа и видовити станари добио је Октобарску награду Београда 1986. године, а за књигу Празник луде награду Бранко Миљковић 1991. године. Главни гост Дисовог пролећа у Чачку био је 1983. године. Преминуо је 30. јануара 1994. године.
Удружење Чачана у Београду на овај начин жели да сачува успомену на нашег познатог уметника.
