ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (14)
ОВЧАР – ПАСТИРСКО ИМЕ
Планина Овчар суверено доминира над меандрима Западне Мораве и долином око Чачка. Као и друге планине у овом делу Србије она није превише висока, свега 985 метара надморске висине.
Топоним Овчар више је него јасан, српског је порекла и говори о гајењу и напасању оваца на овој планини, сточарству као важној привредној делатности. Тако је било вековима, па и пре доласка Срба на ове просторе, о чему први материјално доказ имамо управо на локалитету Кулина у срцу Овчарско-кабларске клисуре.
Наиме, ближа и даља околина Овчарско–кабларске клисуре обилује топонимима који и данас чувају старе влашке (романске) називе. Име села Негришора или топонима Корона код манастира Сретење нису словенског, већ романског порекла.
У науци, домаћој и страној, одавно је запажено присуство већег броја влашких топонима на подручју Западне Србије. Постоје и поједини називи предеоних целина који су изведени из грчких речи. Дакле, сва ова имена говоре о снажном присуству пресловенског романског становништва, али и утицају грчког језичког подручја. Остаје непознато колико су можда многобројни монаси бројних манастира у клисури имали утицај на давање ових имена, а колико је наслеђе пресловенског романског становништва остало укорењено после толико векова од доласка Словена на ово подручје.
(А. Лома, „Из топонимије Србије”, Ономатолошки прилози VI, Београд, 1985, стр. 110–112, 115–117); З. Павловић, „Анализа имена река у сливовима Србије у којима је видан румунски утицај”, Ономатолошки прилози XI, Београд, 1990, стр. 75, 77).
Др Милош Тимотијевић, историчар, музејски саветник Народног музеја у Чачку
3 thoughts on “ОВЧАР – ПАСТИРСКОГ ИМЕНА”