САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА БОЖИДАРА ПЛАЗИНИЋА У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ У КРАЉЕВУ
Самостална изложба чачанског уметника Божидара Плазинића од 14. јула до 8. августа постављена је у Галерији Народног музеја у Краљеву. Кустос изложбе је историчар уметности Љубиша Симовић, музејски саветник, који о уметнику и постваци која обухвата четврт века његовог стваралаштва каже:
-Божидар Плазинић је уметник и културни посленик огромне енергије, коју је у овом времену готово немогуће пратити. Довољно је поменути неколико међународних пројеката који се већ дуги низ година одвијају на овим просторима: Отворена књига Балкана, Арт дијалог, Међународни симпозијум “Уметност и папир”… То су пројекти који имају мисионарску улогу у друштву, што дуго опстаје у урушеном систему вредности.
Са друге стране, Божидар Плазинић је уметник чије је место на уметничкој сцени Србије видно и значајно. Сазревајући на попришту постмодерних схватања уметности, он хармонизује веома удаљене језичке и пластичке изразе у једну складну целину епског замаха. Његова ослоњеност на добро познавање структуре слике, као и материје која је отеловљује, у сазвучју са вредностима сазданим на византијској традицији овог поднебља, чини његове радове препознатљивим и аутентичним; злато и чађ, светло као божанска, духовна енергија и згуснута материја, садржински потенцијал у распону експресије односа пуног и празног, симболика архетипова крста, меандера, спирале, троугла…
На краљевачкој изложби представљено је двадесетак радова овог врсног уметника, насталих у протеклих двадесет пет година, у времену када је Божидар Плазинић сазрео у значајаног српског уметника – истакао је Љубиша Симовић.
Изложба презентује радове из неколико циклуса: “Приче о ватри”, “Храм” и појединачна монументална дела која у основи “опсесивно” варирају архетип спирале као вишезначни симбол универзума. Он се фокусира на један проблем, како у непрекидном протицању препознати и утемељити оно непролазно. “Плазинић архетипску симболику спирале (пламен и ватра) транспонује у универзално продуховљену светлост која осветљава свест… Тајанствена сила спирале за уметника је симбол Светог Духа и непојамне светлости божанског присуства, ватрене спиралне душе света, као најчистије присутности која омеђује хаос и држи на окупу један чврсто структурирани исложени иконички систем”, бележи ликовни критичар Ђорђе Кадијевић и истиче да “тај спирални вртлог може да се схвати и као траг апокалипсе, али и као наговештај велике генезе. Спирала космичког динамизма и призване светлости, код уметника заправо отеловљује злато као светлост васељене. Плазинићу је стало да у свом раду укаже на унутрашњу, динамичку силу спирале, те на мисаоне и идејне координате које она призива.”
Божидару Плазинићу је ово 31. самостална изложба, а излагао је на 597 колективних у земљи и иностранству. Рођен је у Губеревцима у Драгачеву 1954. године. Студирао је на Академији уметности у Сарајеву, Букурешту и Ријеци, и на Високој школи за конзервацију и рестаурацију у Београду.Члан је УЛУС-а од 1980. године, а од 2001. има статус истакнутог уметника. Добитник је 32 награде, међу којима су најзначајније: Медаља за сликарство на Међународном салону у Паризу 1987, Откупна награда Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу 1987, Награда за сликарство на 38. Октобарском салону у Београду 1997, Златна медаља на 10. Пролећном аналу у Чачку 2001, Прва награда за проширене медије на Међународном бијеналу минијатуре у Горњем Милановцу 2012, Октобарска награда Града Чачка за ликовну уметност 1993. и многе друге.
Дела Божидара Плазинића се налазе у бројним музејима и колекцијама у Београду, Загребу, Чачку, Зрењанину, Сомбору, Нишу, Краљеву, Пожеги, Тузли, Вроцлаву, Кремони, Токију, Паризу, Темишвару, Завичајном музеју Равне на Корошкем, Замку културе у Врњачкој Бањи, Титовом бункер АРК ДО Коњиц и многим другим.
Осим уметничког стваралаштва, Плазинић је иницијатор и покретач бројних културних пројеката: оснивач је прве еколошке колоније на Балкану – Међународног симпозијма “Уметност и папир”, бијеналне изложбе “Библиотека – отворена књига Балкана”, руководио је колонијом цртежа у Зрењанину, више од две деценије је члан Уметничког саветаи и селектор “Милешевске колоније” у Пријепољу, а 2016. је био једини уметник из унутрашњости именован за председника Управног одбора престижног Октобарског салона у Београду, на коме је излагао десетак пута.
Зорица Лешовић Станојевић
