ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (10)
Легенде о Јелици и Градини
Чачански новинар и писац Радован М. Маринковић, у својој књизи „Јеличке легенде“, („Чачански глас“, 1977), испричао је народна предања и завештања и многе приче о Чачку, Драгачеву и околини, а ми издвајамо неколико о Јелици и чувеној Градини.
„Кад је био потоп, планина је нестала у води. И сви људи су се подавили, само је на Црној стени успела да се спасе девојка Јелица.
Чим се вода повукла, Јелица се преместила на суседни врх и ту, касније, направила бакарно гумно.
То гумно је зарасло у земљу. Умрла је и девојка Јелица, али је планиниоставила своје име“.
ГРАДИНА
„Када је завршио цркву у Јежевици, бан Милутин је отишао у једна ратни поход. Пошто се победоносно вратио, намерио је да на јеличком вису озида град према свом угледу.
Радови су брзо одмицали. Главни градитељ била је жена му баница Иконија.
Град нису завршили. Градина, недалеко од Стејника, само рушевина говори о неимарима.“
ГРАДИНА И КОВЧЕГ
„Приповеда се да је Проклета Јерина обнављала стари римски град на Јелици потајно од свих. Иако су радили најбољи мајстори, градња је споро одмицала. Радници су говорили да виле ноћу руше град. Стари дворски лауташ је, наводно, слушао опчињен њихову музику по целу ноћ.
Јерина је, међутим, знала да град руше турске уходе, па је решила да лично руководи радовима. И – посао је брзо одмицао.
За ручак су Јерини давали врућу лепињу, коју су најлепши момци из Моравског града из руке у руку додавали и доносили обесној деспотовици. Деси се једном да неком младићу лепиња испадне из руке у блато, па Јерина нареди да му одрубе главу и сахране га без главе у камени ковчег на оном месту где му је лепиња испала.
Ускоро Турци нападну још незавршено утврђење, освоје га и сруше.
Вис на планини Јелици, на коме се још уочавају зидине, народ прозва Градина, а пропланак на коме је сахрањен у каменом ковчегу онај младић прозваше Ковчег.“
