Aktuelno Geografski zavičajnik

МОРАВА – РЕКА ТАЈНОВИТОГ ИМЕНА

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (7)

МОРАВА – РЕКА ТАЈНОВИТОГ ИМЕНА

Корен речи је, по свој прилици, прасловенски, гласи morþ и значи ништа друго до – смрт. Доста је речи у српском језику које смисаоно извиру из овог корена и које упућују на највероватније значење речи Морава: глагол мòрити (чинити да неко умре, насилно лишавати живота, усмрћивати; харати, пустошити; замарати, исцрпљивати, изнуривати; чинити да неко трпи, пати; притискати, мучити; онеспокојавати, прогањати; посустајати од умора; мучити се око нечега) и мóрити (бојити у црно платно или пређу) (Речник српскохрватског књижевног и народног језика, САНУ, Институт за српскохрватски језик, књига XIII, Београд, 1988, 65-66), затим именице мòра (непријатан осећај притиска и гушења који се јавља обично ноћу при спавању; тешко душевно стање, тегоба; потиштеност, утученост, невоља, несрећа, зло; према народном веровању девојка која се показује у различитим ликовима и у сну дави људе и сиса им крв, рђава, зла и опака жена; куга, помор, болест) и мôр (црна боја за тканине која се прави најчешће од коре јасеновог дрвета), као и придеви мôр (тамномодар, тамноплав) и мöрав (тамноплав, тегет, тамномрк). (Речник српскохрватског књижевног и народног језика, САНУ, Институт за српскохрватски језик, књига XIII, Београд, 1988, 48-49) Ваљало би напоменути да иста именица у астрологији означава тамну пегу на површини неких небеских тела (Речник српскохрватског књижевног и народног језика, САНУ, Институт за српскохрватски језик, књига XIII, Београд, 1988, 60), а да глагол морати означава нужност, оно што је одређено и што се не може променити, као и делање када си присиљен, приморан, принуђен на нешто. (Речник српскохрватског књижевног и народног језика, САНУ, Институт за српскохрватски језик, књига XIII, Београд, 1988, 56)   

Не заборавимо да у оквиру западно- и јужнословенског митолошког пантеона постоји и богиња Морана која оличава зиму и смрт, али и митолошки лик који се зове Мора и који означава женског, али неретко и мушког, демона који је најчешће невидљив или изгледа као неразговетна људска сенка. Провидног је тела, мршав, кошчат, невероватно дугих руку, ногу и ноктију. Она људима ноћу сиса крв, притиска их и мучи. (Словенска митологија /енциклопедисјке речник/, редактори Светлана М. Толстој, Љубинко Раденковић, Zepter Book World, Beograd, 2001, 364)

3 Tiho februarsko lice Rastoka
Тихо фебруарско лице Растока, С. Николић

Са друге стране, и у митологији древних Хиндуса, са којима имамо заједничко језичко порекло, постоји демон који је кушао Буду, који се зове Мара, а чије име значи смрт, односно умрети и који означава телесно зло света. (Vera Vučkovački-Savić, Enciklopedijski rečnik indijske mitologije i religija, Slovo, Vrbas, 1995, 169)

Да ли је Морава добила своје име по томе што је себи редовно узимала данак у људству (што, нажалост, чини и дан-данас), што је морила род човечији настањен око ње или по томе што су у њој људи бојили (мастили) платно и кудељу, остаје мала загонетка коју можда и не треба одгонетати. Тајновитост много више привлачи него јасност. Барем у овом свету.

Слободан Николић, професор књижевности

markica-geografski-zav-za-projekat (1)

2 thoughts on “МОРАВА – РЕКА ТАЈНОВИТОГ ИМЕНА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.