Kulturno-obrazovni program Doma kulture
LIBAN – ZEMLJA LJUBAVI, UŽIVANJA I RATOVANJA
Povodom predavanja „Liban, zemlja i ljudi“, Nikole Popovića, italijaniste, prevodioca i autora knjige „Priče iz Libana“, petak, 9. jun, Klub Doma kulture
Čačanska publika je nedavno imala izuzetnu čast da upozna Nikolu Popovića (1979 ), gotovo renesansnu ličnost – italijanista, prevodilac, pisac, nastavnik italijanskog jezika na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, lautista, svetski putnik. Nikola je rođen u Sarajevu, a živi u Beogradu i Sarajevu, radi u Kragujevcu. Nikola je živeo i u Libanu, a obišao je i nekoliko afričkih zemalja o kojima je pisao svoje putopisne priče.
U programu su pored Nikole Popovića i Verice Kovačević, urednice Kulturno-obrazovnog programa učestvovali i Vladimir Kovačević, perkusionista i Dušan Darijević, novinar.
O Libanu, zemlji koja spaja kulture Mediterana i Orijenta, Nikola je govorio sa puno emocija, ali i znanja, proučavajući kulturu i istoriju ove zemlje, ali i upoznajući se i družeći sa tamošnjim ljudima od kojih je slušao priče o prošlosti, ali i o sadašnjosti područja razaranog i uništavanog u osvajanjima i ratovima od raznih zavojevača, ali i građenog i razvijanog na specifičan način i sa pečatom Feničana, Rimljana, Arapa, Osmanlija, Francuza. I današnje istorijske i političke okolnosti nisu poštedele Liban, koji se još uvek oporavlja od posledica dvadesetogodišnjeg građanskog rata i u neposrednoj blizini je Sirije i tamošnjih ratnih dešavanja. Nikola je podsetio i na rečenicu čuvenog libanskog istoričara Samira Kasira – “ kad Sirija dobije upalu pluća, Liban kašlje“. O Bejrutu, njegovoj blistavoj prošlosti i sadašnjosti, o njegovim ljudima, majstorima priče i zanata, Nikola je govorio sa puno topline i ljubavi. Flegmatičnost ovih ljudi u usredsređenost na svakodnevne životne radosti i obaveze pomogla im je da prevaziđu i zaborave strahote dugogodišnjeg rata i ne unište im svu životnu radost i duh. Razaranje, nekad uspešne zemlje srećnih i zadovoljnih ljudi, gde su u Bejrutu gotovo svi vozili „mečke“, bila je i svojevrsna najava svih dešavanja u ovom regionu, i posledica „arapskog proleća“. Liban je i danas zemlja hedonizma – jedne „opasne ideologije“, kako kaže jedan od junaka Nikolinih priča „Priča iz Libana“. Ovo je zemlja gde se voli, uživa i ratuje.
Nikola Popović na lauti i Vladimir Kovačević na perkusijama (đembe) su i zvukom dočarali duh Libana, do koga se avionskim letom iz Beograda stiže za samo dva-tri sata. U svojoj knjizi „Priče iz Libana“, koja se pojavila 2016. godine u izdanju Centra za kulturu, obrazovanje i informisanje „Gradac“ iz Raške, Nikola piše i o drugim libanskim gradovima: Tir, Nakura, Sidon, Biblos. Liban je pun protivrečnosti, razlikuje se po mnogo čemu od ostalih arapskih zemalja, ima skoro trećinu hrišćana, sjajne francuske i američke univerzitete. Za Nikolu su od izuzetnog značaja i neke sličnosti sa Balkanom, ne samo po istorijskoj sudbini, već i po sličnom mentalitetu i toj specifičnoj mešavini Orjenta i Mediterana, podsećanja na Sarajevo i Beograd.
Predavanje, ali i razgovor sa Nikolom mogli su potrajati i mnogo duže od 80 minuta, koliko je sve trajalo. Publika nije dovoljno informisana o ovom području, ali su priče o tamošnjoj hrani, muzici, interesantnim ljudima koji su kao ptice, kako kaže Nikola, bliske srcu i našem čoveku. Nikola Popović veruje u povratak u ovaj čudesan kraj sveta sa dva lica i iz ličnih razloga, kako sam kaže – „sa svojom porodicom sam otišao kao trio, a vratio se kao kvartet“, dovoljan razlog da se poseti zemlja ljubavi, uživanja i ratovanja.
D. Darijević
Fotografije: Katarina Alempijević
