Доскорашњи конзул и аташе за културу у Амбасади Србије у Јапану Немања Грбић ових дана је проглашен за најбољег студента специјалистичких студија Националног универзитета у Сеулу. Тако је подужој листи знања страних језика придодао и корејски… Од почетка дипломатске каријере, као и школовања Немања ниже успехе. Али, кренимо редом.
У Министарство спољних послова Србије запослио се 2009. године захваљујући успеху на студијама. Био је један од најбољих на смеру међународни односи на београдском Факултету политичких наука. Још као студент осваја прво место на националном такмичењу из међународног хуманитарног права, а победио је и на Европском првенству за најбољег говорника. На матичном факултету Немања Грбић (32) је завршио и мастер студије Азије. Најбоље оцене на Дипломатској академији МСП отвориле су му пут ка Токију.
– Министарство ме послало у Токио на једногодишње усавршавање. Као најбољи полазник тог студијског програма, одабран сам да одржим завршни говор у име дипломата из целог света у Министарству иностраних послова Јапана на јапанском језику. Од 2011. до 2016. радио сам као конзул и аташе у нашој амбасади у Токију. На такмичењу акредитованих дипломата освојио сам Награду за изузетност у говорништву, на јапанском језику. Тема је била дугогодишња пријатељска сарадња наше две земље и солидарност наших народа у тешким тренуцима, цунами и нуклеарна катастрофа у Јапану и поплаве у Србији – каже Немања.
Убрзо после дипломатске мисије у Токију и повратка у Србију, Немања одлази на усавршавање у Јужну Кореју. Влада Јужне Кореје организовала је и финансирала учење корејског језика за младе дипломате из целог света. Чак је и ту Чачанин заблистао. Показао се као најбољи студент и опет му је припала част да одржи завршни говор на језику домаћина.
– Најраније детињство сам провео у Београду, где сам рођен. Потом сам се преселио у Чачак, одакле је моја мајка. Иако сам рођени Београђанин, себе сам сматрао Чачанином, што увек и свуда са поносом истичем. У Чачку сам стекао и жељу за успехом, најпре у Основној школи „Вук Караxић“, потом у Гимназији. Одувек су ме више привлачиле друштвене науке и језици, мада сам некада похађао и Школу за младе математичаре – сећа се Немања.
Живот у родном граду своје мајке, чачанског лекара др Снежане Грбић, за Немању је обележен и спортом. Играо је кошарку у млађим селекцијама „Железничара“ и тенис у некадашњем ТК “Борац”. И данас се радо на тениским теренима бори са колегама из целог света. Немањином спортском животу морамо придодати и пливање, пошто је неколико пута учествовао на Илинданском пливачком маратону у Овчар Бањи…
(Цео текст у најновијем “Чачанском гласу”)
Svaka cast skolski!