УНЕСКО је 2013. године 24. мај прогласио за Дан словенске писмености, који се од тада обележава у свим словенским земљама. Тим поводом „Руски књижевни круг – Чачак“ је уочи празника словенским просветитељима у Дому ученика у Чачку, одржао предавање у част браћи Ћирилу и Методију, првим словенским просветитељима, који су 863. године започели стварање словенског писма. Професори руског језика Ксенија Радојичић, Невена Дучић, Гордана Недић и Ксенија Радојичић, настојали су да одговоре на питања шта је језик, колико заиста познајемо свој језик, шта чинимо да га сачувамо, да ли наш савремени језик чува нашу бит, како се развијала словенска писменост?
ШТА ЈЕ ЈЕЗИК?
Сва жива бића комуницирају (животиње, биљке), међутим само је човек развио језик који је нешто више од скупа одређених сигнала. У научном свету не постоји јединствена дефиниција шта је језик. Неки научници га одређују као систем гестикулације, знакова, гласова, симбола, речи и граматике, који се користи за приказ и размену идеја, значења и мисли (тј. за комуникацију). Неки га дефинишу као специфичан систем симбола, који има одређено значење и који се може мењати, међусобно спајати и замењивати по одређеним правилима. Све у свему, то значи да је језик друштвена категорија, и служи за усмено и писмено изражавање појава. Његов настанак је везан за постанак људског рода и развој људског друштва. Језик се може делити и груписати на више начина – према својој функцији, према свом пореклу итд.
СРПСКИ ЈЕЗИК У НАЈВЕЋОЈ ИНДОЕВРОПСКОЈ ЈЕЗИЧКОЈ ПОРОДИЦИ
Српски језик спада у највећу језичку породицу – индоевропску, која је једна од најопширнијих језичких породица и обухвата готово све европске језике и знатан број језика у југозападној и јужној Азији. Ти језици, посебно у свом старијем облику, показују сродност и подударна обележја у фонетици, морфологији и лексици, да се мора закључити да су они, у старије доба (највероватније камено и бронзано), били тешње међусобно повезани и да су творили једну језичку заједницу. Ако детаљније посматрамо индоевропску језичку породицу, видимо да она има десет група, од којих је за нас најзначајнија балтословенска. У оквиру ове групе су јужнословенски језици (српски, бугарски, македонски, словеначки и старословенски – мртав језик), западнословенски (чешки, пољски, словачки, лужичко српски) и источно-словенска група језика (руски, белоруски и украјински). Овој групи припадају и језици којима се говори у Летонији и Литванији.
З. Л. С
Наставак текста читајте у последњем броју „Гласа“
