Maline u našim ekološkim uslovima sazrevaju od sredine juna do kraja jula. U zavisnosti od načina upotrebe plodova, dužine transporta i stepena zrelosti određuje se vreme berbe. Najsigurniji pokazatelj da je plod maline sazreo za berbu je da se lako odvaja od cvetne lože i da se pri tome ne gnječi. Sorte sa mekanim plodovima beru se nešto ranije, a sorte sa čvrstim plodovima gotovo potpuno zrele, kaže Snežana Dragićević Filipović, savetodavac iz Poljoprivredne savetodavnei stručne službe Čačak:
– Malina se odlikuje time da joj plodovi ne sazrevaju istovremeno, pa se berba izvodi u više navrata. Najbolji stepen zrelosti plodova maline za svežu upotrebu je onda kada plod u potpunosti dobije crvenu boju, odnosno pre nego što poprimi tamno crvenu boju. Berbu treba obavljati često, barem svaki drugi dan, ili češće. Najviši prinosi ostvaruju se ako se berba obavlja ujutru, pošto se rosa osuši, i pre nego što nastupe visoke temperature. Plodovi koji se oberu pre perioda punog zrenja biće dugotrajniji od onih koje su potpuno zreli ili prezreli u vreme berbe.
Prema njenim rečima, berba plodova je vrlo važan posao, za nju se izdvaja oko 70-80 odsto svih troškova proizvodnje, jer zahteva mnogo radne snage, pa je i dosta skupa. Upravo zbog toga je neophodno da se obezbedi dovoljno berača, ambalaža i pribor, kao i da se precizno utvrdi postupak preuzimanja obranih plodova.
– Od pravilne organizacije berbe, načina i vremena berbe zavisi ne samo kvalitet plodova maline, već i mogućnost njihove realizacije. Poznato je da su plodovi maline veoma osetljivi na manipulaciju, ali su i podložni brzom kvarenju, pa se moraju brati na vreme i dosta pažljivo. Vreme berbe zavisi od više faktora, a u prvom redu od: osobina sorte, nadmorske visine i geografske širine, ekspozicije terena, klimatskih uslova, osobina zemljišta, primenjene agrotehnike i zaštite – objašnjava Snežana Dragićević Filipović.
Ambalaža za pakovanje maline mora biti čista, suva, nezaražena gljivicama, kako se ne bi ubrzalo truljenje plodova. Odmah nakon berbe, plodovi maline se transportuju do određenih hladnjača – sabirnih centara. Sveže plodove najbolje je transportovati na 0 stepeni C, a zamrznute na –18 do –20 stepeni C. U običnim skladištima plodovi se zadržavaju što kraće.
– Ukoliko se plodovi beru u plitke holandeze, ređaju se samo dva reda plodova, sa maksimalno dva kilograma plodova. Plodovi maline koji su namenjeni za prodaju u svežem stanju podležu kontroli kvaliteta, a pri stavljanju u promet maline se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase – ekstra, prva i druga. Maline ekstra klase obuhvataju plodove malina visokokvalitetnih sorti. Plodovi moraju biti celi, čisti, sveži na izgled, zdravi bez ikakvih nedostataka, ujednačeni po zrelosti, dovoljno čvrsti da mogu izdržati rukovanje i transport. Takođe, moraju biti bez stranih primesa i bez čašica. Maline prve klase obuhvataju sorte dobrog kvaliteta, plodova ujednačenih po veličini, boji i zrelosti. Tolerišu se izvesna odstupanja u pogledu razvijenosti i krupnoće plodova, ali ne smeju biti prezreli. Druga klasa obuhvata plodove malina koji ne odgovaraju uslovima propisanim za prethodnu klasu, ali moraju odgovarati minimalnim uslovima kvaliteta, što podrazumeva i da plodovi nisu svenuli. Toleriše se manja neujednačenost plodova po krupnoći i zrelosti. Maline ekstra i prve klase beru se brižljivo rukom i pakuju neposredno u otvorene plitke letvarice, ili pogodnu malu ambalažu od 0,250 do 0,5 kilograma – naglašava Snežana Dragićević Filipović.
N.R.
