O koncertu Nikole Vranjkovića, velika sala KC Gornji Milanovac, utorak 22. maj
VEČE ZA PAMĆENJE, UZ SVIRKU ZA SVE PARE
Piše: Dušan Darijević
Fotografije: Foto Mačak
Nikola Vranjković, čija solo karijera traje od 2013. godine, nakon prekida saradnje sa matičnom grupom Block Out, nakon prošlogodišnjeg uspešnog koncerta u Gornjem Milanovcu (Norveška kuća), imao je još jedno veče za pamćenje u ovom gradu, ovaj put u novoj zgradi Kulturnog centra. Dovoljan izazov da se jednog umornog i tmurnog dana, kako kaže pesma, krene put Gornjeg Milanovca.
Malenu ekspediciju „Čačanskog glasa“, pratila je kiša celim putem. Ispred prelepog novog zdanja Kulturnog centra puno poznatih dragih lica i publika polako ulazi u veliku salu koja ima 395 mesta. Nažalost, sala je jedva ispunjena do pola, možda i zbog cene karata (500 dinara), ili radnog, a uz sve to tmurnog i kišnog dana, teško je odgonetnuti. Čudi da u sali nema mnogo Čačana, i pored činjenice da Nikola retko svraća u naš grad. Bez obzira na sve, atmosfera u sali je dobra, šou može da počne.
Zvuk snažan i precizan, možda je sve za crtu glasnije, svaki ton svakog instrumenta se čuje, jedino vokal malo nedefinisan i ne sasvim jasan. Pred nama je moćna sviračka ekipa u kojoj svako od članova nudi muzički maksimum, Nikola naravno u prvom planu. Koncert počinje, a naizmenično se smenjuju pesme sa Nikolinih solo albuma: „Za ovde, ili za poneti“, „Bremeplov“, ali i one nastale u vreme Bloc outa. Sve fantastično klizi, Nikola i većina u bendu sede, čuju se: „Majdan“, Trenje“, „Protv sebe“, „Težak slučaj pakla“, „Nikad“/ „dve hiljade kusur godina“ i druge. Pred kraj dolaze i one energičnije, čuvena „SDSS“ sa „Godine sirotinjske zabave“, u kojoj dolazi do izražaja Nikolina virtuoznost sviranja gitare, ali i umešnost svih članova grupe, jasna, kompaktna muzička slika, koju stvaraju tri gitare, bas, klavijature i bubanj.
Na kraju dvosatnog programa u kome nema nikakve priče, ni najave pesama, bendu se na bini priključuje i domaćin Dragan Arsić Tilt, direktor Kulturnog centra, gitarista i sad sa četiri gitare i basom slušamo „Dan koji nikad nije došao“. Svirka za sve pare, kako inače jedino i može sa Nikolom Vranjkovićem. Jedno fantastično veče u Gornjem Milanovcu, koje će svi pamtiti i izvođači, i organizator i publika. Jedino ostaje da se žali što publike nije bilo u većem broju. Odlazak u noć, kiša je stala.
