Kultura

POZORIŠNA KRITIKA: „ČAČANSKO-ČIKAŠKE PERVERZIJE“

indexPOZORIŠNA KRITIKA

„ČAČANSKO-ČIKAŠKE PERVERZIJE“

 

Popularna predstava „Čikaške perverzije“ u produkcji Long Play-a iz Beograda sa uspehom i uz salve smeha odigrana je u petak, 7. Aprila, na velikoj sceni Doma kulture

Piše: Dušan Darijević

 

Hit predstava devedesetih „Čikaške perverzije“ u produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta, rađena je po motivima drame „Seksualne perverzije u Čikagu“, popularnog američkog i svetskog dramskog pisca Dejvida Memeta. Ako bi pravili nekakvu paralelu sa ovdašnjim pozorištem i filmom, ono što je Dejvid Memet za američki film i pozorište, to je kod nas Dušan Kovačević. Svoju popularnost na srpskoj pozorišnoj sceni devedesetih pored sjajnog Memetovog teksta, predstava duguje glumcima: Draganu Mićanoviću, Olgi Odanović, Branki Pujić i svakako izuzetnom Draganu Gagiju Jovanoviću. U integralnoj verzji izvodila se do 1998. godine, a trajala sa velikim uspehom do 2005, kada je došlo do „zamora materijala“ i uspešna predstava se ugasila, nakon 12 sezona i sa preko 200.000 gledalaca. Gagi je često govorio da jednostavno više nije imao šta da ponudi publici. Posle skoro desetogodišnje pauze, predstava je obnovljena u decembru 2014. a Dragana Mićanovića je zamenio sve popularniji glumac Igor Đorđević. „Perverzije“ su sa uspehom igrane na sceni Doma omladine u Beogradu i na sceni Pozorišta mladih u Novom Sadu, a od juna prošle godine i na sceni Sava centra u integralnoj verziji i sa potpuno novom scenografijom. Izvođenja na sceni SC dopunjena su plesnm ansamblom i brojnim statistima. Predstava je čak „dogurala“ i do Čikaga, mesta gde je smeštena priča u vreme seksualne revolucije u doba disko ere sedamdesetih o seksualno frustriranim muškarcima i ženama, željnim pre svega ljubavi.

Predstava je na veliku radost publike stigla i u Čačak, gde mnogi pamte onu izvornu iz ’90-ih, a ova estradna varijanta, ništa manje nije bila privlačna za Čačane. Karte su bile rasprodane u rekordnom roku. Era šljašteće, kič disko mode uz hitove tog doba, prosto je „grunula“ sa scene Doma kulture uz lascivne replike primerene tekstu koji nas vraća u doba tzv. seksualne revolucje, koja je nekako dobacila i do naših krajeva, bar onoliko da bude sjajan šlagvort za obilnu improvizaciju glumaca, pre svih maestralnog Gagija Jovanovića, koji se poigravao tekstom, beskrajno improvizovao i apsolutno dominirao scenom, svojom bravuroznom glumom, gegovima, igrom tela, specifičnim glumačkim gestama, poigravanjem svojim glasom i posebnim šarmom, koji je opčinio publiku, a mnoge navodio na smeh do suza. Sve je to bar potpisnika ovih redova podsetilo na glumačkog heroja naših scena iz ne tako davne prošlosti, na nezaboravnog Zorana Radmilovića. Pored brojnih sjajnih komičara, koje svakako imamo u našim pozorištima, sa pravom možemo reći, da je Gagi Jovanović pravi naslednik Zoranovog „brka“. Pre svega zbog izuzetne sposobnosti improvizovanja i udaljavanja od osnovnog teksta kao u Radovanu III, gde u stvari dobjamo predstavu u predstavi i gde smo imali sjajan i višeznačan tekst Dušana Kovačevića i maestralnu sposobnost Radmilovića, da pored dubokih misli pisca učita i onu presnu stvarnost koju živimo. Slično se dešava i sa Memetovim tekstom i osnovnom pričom i četvoro muškaraca i žena sa seksualnim frustracjama i nesposobnošću da vole i dopuste da budu voljeni. Gagi „bode“ i u našu stvarnost terajući nas da se prepoznamo, osetimo i suočimo se sa svojim seksulnim frustracjama, nesposobnošću da volimo, ali i da osetimo što šta drugo. Predstava traje urnebesnih dva sata, na momente je zabavna, ponekad trivjalna i površna, ali gotovo nema nikog u sali ko se bar jednom nije od srca nasmejao. Glumci u predstavi su prosto sasluživali Gagija, sportskim rečnikom „dobacivali mu loptu“, kao nekad ansambl Ateljea 212 Zokiju Radmiloviću. Glavna zvezda, Dragan Gagi jovanović je briljirao i „zabijao golove“. Sala Doma kulture se tresla i orila od smeha, a glumci su na kraju više puta izašli da se poklone publici kojoj je smeh pomogao da oseti njegovu lekovitost bar na dva sata živne koliko može u tako kratkom periodu pritisnuta turobnom stvarnošću koju živimo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.