PROGRAM 54. DISOVOG PROLEĆA
TAJNA JOVANKE ŽIVANOVIĆ
U utorak, 28. marta, u Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović“, u organizaciji Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ predstavljen je roman „Privatna prepiska Lazara Predojevića“ Jovanke Živanović, spisateljice iz Čačka. O knjizi govorili: Danijela Mikić, Slobodan Nikolić i autorka
Piše: Dušan Darijević
Koliko i šta znamo o savremenim piscima iz našeg grada? Po svemu sudeći malo ili gotovo ništa. Malo kome u Čačku je poznato, a o ostatku Srbije da i ne govorimo, da je naš grad imao čak tri predstavnika (Jovanka Živanović, Nemanja Jovanović i Vladan Matijević) u širem izboru za Ninovu nagradu ove godine. Malo je poznata i činjenica da je Jovanka Živanović ušla u izbor sto najboljih prevedenih romana u Americi za prošlu godinu (prethodni roman „Putnici od stakla“). Sve ove činjenice nisu bile dovoljne da zavrede pažnju akademske kritike i široj javnosti predstave stvaralaštvo Jovanke Živanović, spisateljice, rođene u Teočinu, koja živi, radi i stvara u Čačku.
– Jovanka ne pripada ni jednoj kuturnoj instituciji u Čačku, ona je izvan i iznad kulturnih zbivanja u gradu i verovatno je zbog toga van domašaja akademske književne kritike – istakla je Danijela Mikić.
Sobodan Nikolić se zapitao šta je to što prepoznajemo u romanu „Privatna prepiska Lazara Predojevića“.
– Nema u njemu ničeg spektakularno novog. Ima uticaja Servantesa, Beketa, Andrića, Pekića. U pitanju je prepoznavanje, da prepoznajemo tu igru dvojnosti, čoveka koji nekad beše jedinka, koja je u sebi sadržavala i muško i žensko – naglasio je u svojoj besedi o romanu Slobodan Nikolić i dodao da je centralna ličnost romana urednik Lazar Predojević, koji redovno prima čudna pisma. Pisma koja dobija glavni junak romana piše jedna devojka. Pisma predstavljaju umnožavanje ljudske svesti koja je po svemu monolitna.
– Kafka, Dostojevski, Beket nam kažu da je nešto u nama neodgonetljivo, da je tajna – rekao je Slobodan Nikolić, pisac jedinog prikaza o romanu „Prepiska Lazara predojevića i istakao da je idejno zaleđe romana „Mit o ptici“ Mike Antića.
Poruka ovog romana je i da se sjedinimo sa Bogom od koga smo se odelili i to je mogući put čovekovog ozdravljenja, način da se okrenemo našem unutrašnjem svetu, onom drugom.
Mi živimo u neprestanom strahu od mešanja sa drugima, ali mešanje je nužno – rekao je Nikolić i dodao da se do spoznaje sebe dolazi kroz samoću ili udruživanje sa drugima.
Danijela Mikić je u svojoj besedi posebnu pažnju posvetila meditativnosti romana koji je nastao još davne 2004. godine, a sticajem čudnih okolnosti pred čitaocima se pojavio dvanaest godina od nastanka i osam godina nakon romana „Putnici od stakla“, koji je takođe izašao u izdanju beogradske „Geopoetike“.
– Jovanka pripoveda događaje i svoje iskustvo je problematizovala u ovom romanu, prozi meditativnoj u dosluhu sa filozofijom i možda je to razlog da u vremenu opšte duhovne opustešenosti teško dolazi do akademske kritike – rekla je Danijela Mikić i dodala da vas ova proza traži celog.
Roman je trougao sa dva lica: pisac-delo, čitalac. U romanu vidimo podelu i preispitivanje samog Lazara Predojevića i sažimanje u njemu dva bića: urednika i čitaoca. Svet urednika, čoveka koji čita dijagonalno, razmišlja o tržištu, ali i o prostoru demistifikacije književnog sveta i o problemu autorstva.
– Književno delo bi trebalo da bude iznad biografije i trebalo bi da budemo otvoreni prema umetničkoj vrednosti dela, a ne prema tome ko ga je napisao – rekla je Danijela Mikić i istakla složenu strukturu ovog dela koja je teška i ide u dva toka, detektivsko otkrivanje dela i svojevrstan omaž Miki Antiću.
Sve je u ovom romanu nekako posebno i drugačije, pa i humor.
Na samom kraju predstavljanjatajne Jovanke Živanović i njenog dela, Danijela Mikić je istakla da u susretu sa ovim čudesnim delom moramo osetiti interakciju, bez koje i delo nema smisla, a duhovne veze nikad nisu tekle venama.
Jovanka Živanović i Slobodan Nikolić su čitali izabrane delove iz romana „Prepiska Lazara Predojevića“.
Čitajte Jovanku Živanović i njenom odnosu prema univerzalnim temama o večitoj potrazi za drugim u sebi i životu, preispitivanju značaja umetničkog dela u sve profanijem okruženju, o duhovnim vezama, fenomenu čitanja i stvaranja. Svet je otkrio tajnu njenog dela, na nama je da to tek uradimo.
