MISIJA KOJA TRAJE: ČETIRI I PO DECENIJE DOMA KULTURE (13)
DEVEDESETE
Ratovi, sankcije, urušavanje kulturnih i društvenih vrednosti, vreme apatije, beznađa, ali i antiratni aktivizam obeležili su devedesete, pa tako ostavili i značajan trag na rad Doma kulture Čačak u ovim godinama
Dah promena devedesetih u Domu kulture, osetio se na samom početku 1991. godine. Dugogodišnjeg direktora Doma kulture Milijana Miloševića Crnog na tom mestu zamenio je Stojan Marković, koji na direktorskom mestu ostaje do 1994. Tada se na svoje staro radno mesto vratio Milijan Milošević, koga je 1996, nakon pobede koalicije Zajedno na lokalnim izborima, ponovo zamenio Stojan Marković. Umesto njega u januaru 1999. godine dolazi Dragan Kovačević i ostaje do juna 2000. Česte političke smene direktora su samo jedna od karakteristika tokom devedesetih, a svako od njih je donosio i nešto novo. Sa početkom mandata Stojana Markovića ugašen je Klub Dramskog studja kakav je upamćen tokom sedamdesetih i osamdesetih. Ubrzo “dramski” ponovo radi u sasvim novom izdanju, ali ni to ne traje dugo.
U to vreme podrumske prostorje su ponovo zaživele kao mesto za vežbanje lokalnih bendova, a tu su i nastale neke od čuvenih pesama grupe „Za jednu noć“. Tokom devedesetih Klub Doma kulture, doduše na kratko, postaje mesto okupljanja ljubitelja jazza (koncert jazz kvinteta Stjepka Guta i Bore Rokovića) i bluesa. U tom prostoru je održano nekoliko značajnih nastupa, kao i u prostoru Dramskog studija. Nažalost, takvi nastupi u Klubu Doma kulture postaće sve ređi u devedesetim i zameniće ih ubrzo turbo folk vikendom, koji će privući sasvim novu publiku. Povremeno u ovom prostoru čuće se i drugi zvuci, a mnogi pamte i čuveni nastup grupe „Za jednu noć“. I na sceni velike sale Doma kulture u devedesetim su programi koji su bili nezamisli samo nekoliko godina ranije (Haris Xinović, Ana Bekuta, Xej). Naravno, u teškim vremenima Dom kulture je bio prinuđen da izdaje deo svog prosora privatnicima i da iznajmljuje prostor i za sadržaje koji nisu primereni ovakvom mestu. Bilo je i svetlih primera: koncerti grupa EKV i Partibrekersi 1992, koncerti krajem devedesetih: Ortodox Celts, Deca loših muzičara, Kanda, Kodza i Nebojša, Sanšajn, Darkwood Dub i drugih značajnih rok bendova tog razdoblja.
Krajem devedesetih, sve je više i sportskih sadržaja u samom prostoru Doma kulture: stoni tenis u gornjem holu, šah klub, a krajem čudne i tragične 1999. godine jedne subote u velikoj sali na bini održan je, sticajem raznih okolnosti, pravi pravcati boks meč, neka vrsta turnira, iz razloga što je tadašnjim čelnicima BK “Čačak” bio zabranjen ulazak u halu KK “Borac”.
Pozorišni repertoar je naravno zbog materijalnih razloga u zn
ačajnoj meri redukovan, ali je bilo dobrih predstava, uglavnom domaćih pisaca: Dušan Kovačević, Aleksandar Popović, Siniša Kovačević, Vida Ognjenović. Čačani su imali priliku da vide i čuvene “Kuguarse”, ”Čikaške perverzije”, “Staklenu menažeriju”, “Art”, “Ćelavu pevačicu”, a 1995. godine čak četiri predstave po komadima Vilijema Šekspira. Tu su i komadi Sema Šeparda, Tenesi Vilijamsa, Rona Harvuda (“Garderober”) sa maestralnim LJubom Tadićem i Petrom Kraljem. Dosta zanimljivih predstava najznačajnijih domaćih pozorišnih kuća, pre svega Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Ateljea 212. Ovakvi umetnički događaji su za Čačane u najtežim danima bili pravi lek za dušu i odvajali su i poslednju paru da bi bar na kratko našli u pozorišnoj umetnosti mir i utehu. Zanimljivo je da je u periodu 1991-1994 mesto urednika dramskog programa obavljao Milijan Milošević Crni, koji na kratko direktorsko mesto zamenjuje uredničkim, uostalom kako je i počeo svoj radni vek u Domu kulture. Mora se priznati nakon toliko godina, da sve dužnosti koje je imao u Domu kulture obavljao je savesno, marljivo, u potpunosti predan poslu, jedan briljantan radni vek u kulturi.
I Dramski studio je bio u tom periodu aktivan, najviše zahvaljujući malim projektima i predstavama za malu scenu, čiji je glavni akter i kreator bio najčešće Baćko Bukumirović i ekipa oko njega. Bilo je i većih projekata sa Anjom Sušom i Darijanom Mihailovićem. Na mesto urednika dramskog programa 1997. godine dolazi književnik iz Požege Milenko Pajić. Nije to jedino novo lice u Domu kulture tih godina. Na mestu urednika likovnog programa Grujicu Lazarevića, koji je otišao u zasluženu penziju, zamenila je uspešno Vesna Petrović. Od sredine devedesetih u Likovnom salonu sa najmlađima, ali i sa mladima koji su se pripremali za upis na umetničke škole i fakultete (u velikom broju sa uspehom položili prijemni ispit i u roku završili školovanje, a mnogi od njih su i “so” likovne scene u Srbiji) radi Vesna Ilić Darijević, diplomirani grafičar. Početkom devedesetih prerano preminulog horovođu Predraga Peruničića zamenio je Vasil Kadirev iz Uzbekistana, a sa njegovim odlaskom u Kanadu prestaje sa radom Omladinski mešoviti hor. Na kratko je radio Dečji hor Doma kulture (1994), koji je vodio Aco Milekić, profesor Muzičke škole. Nažalost, 1996. godine je preminula Margita Marković, baletski pedagog, koja je osnovala Baletski studio Doma kulture i dugo ga sa uspehom vodila. Ipak, sa njenim odlaskom Baletski studio nije prestao sa radom.
Dom kulture 1997. godine napušta i Branko Kukić, urednik časopisa “Gradac”, ali časopis i dalje izdaje ustanova koja je i pre toga bila njegov izdavač, u saradnji sa Umetničkim društvom „Gradac“. Na mestu urednika književnog programa, nažalost, samo dve godine provela je Branislava Maltez (preminula 1999), koju je zamenila Milkica Miletić, koja u Domu kulture radi od 1997. godine. Krajem devedesetih u Domu kulture počinje sa radom Slobodan Pajić, tadašnji organizator za film i sekretar animiranog filma i Milen Alempijević kao referent odnosa sa javnošću, kasnije urednik filmskog programa.
U devedesetim godinama znatno se povećao i broj stalno zaposlenih u Domu kulture, posebno od 1997. godine. Kraj devedesetih su obeležili brojni programi, posebno muzički, ali i izložbe koje su bile deo političke kampanje za promene.
Devedesete su odavno za nama, značajna kulturna ustanova u gradu je uspela, uz manje ili više “turbulencija”, uslovljenih brojnim nepovoljnim uticajima, da preživi i uđe u novi vek “ranjeno”, ali još uvek čvrsto na nogama.
(Nastaviće se)
Dušan Darijević
