У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ ИЗЛОЖБА ИСТОРИЈСКОГ МУЗЕЈА СРБИЈЕ ДОКУМЕНТОВАНО О КОНТИНУИТЕТУ СРПСКЕ ДУХОВНОСТИ
Ексклузивна изложба Историјског музеја Србије “СВЕТИ САВА СРПСКИ” о највећем српском духовнику отворена је 3. марта у Галерији Народног музеја у Чачку. Изложба је круна вишегодишњег истраживачког рада др Андреја Вујиновића и плод је његовог преданог трагања, сабирања и обраде бројних трагова које је Свети Сава (око 1174-1235), најмлађи син Стефана Немање, оставио на широком подручју у споменицима разних времена. Реализована је уз подршку Министарства културе и информисања. У присуству бројног свештенства и др Душице Бојић, директорке Историјског музеја у Београду, изложбу је отворио архимандрит др Тихон Ракићевић, игуман манастира Студенице, пореклом Чачанин. Духовним појањем свечаност је пратио наступ хора храма Светог Вазнесења, под руководством Владимира Котлајића.
Изложени су архивска грађа, копије фресака, икона, књиге, фотографије личних предмета и реликвија Светог Саве, међу којима пажњу посебно плени копија његовог жезла, али и фотографија мошти руке која је сачувана у манастиру Милешева. Од Савиних личних предмета сачувано је само архиепископско жезло, које се данас чува у манастирској ризници Милешеве. Из Студенице су на овој изложби приказани најстарији портрети, међу њима и портрет Стефана Првовенчаног из 1208/9. године, копије фресака Светог Саве из 1230. и других периода.
УТЕМЕЉИО СРПСКУ ЦРКВУ, ДРЖАВУ, КУЛТУРУ…
Свети Сава је учествовао у креирању устава и закона за српску државу и њене црквене заједнице, модификујући византијску профане и сакралну нормативу према могућностима српске средине.
-Ова изузетна поставка на најбољи начин приближава световни и у духови пут Растка Немањића, као и значај његове личности за државу и Српску православну цркву, а тиме и целокупну српску историју и културу. Столећа која нас раздвајају од живота српског свеца, не само да нису умањила историјски значај његовог дела, већ су у савременим условима научна тумачења добила адекватнији израз. Огроман утицај и поштовање које је Свети Сава уживао у народу, претворили су се током времена, а нарочито после пропасти српске државе у култ Светог Саве, везујући судбину српског народа за лик овог великог просветитеља и хуманисте, стварајући легенду – рекла је директорка Народног музеја Делфина Рајић.
Изложба је настала прошле године, после веома обимног и вишегодишњег рада др Андреја Вујиновића, који је био посвећен Светом Сави српском. У Београду ју је отворио патријарх српски Иринеј, од јануара ове године је била постављена у Краљеву, а сада и у Чачку, после кога ће путовати у Културни центар у Паризу и Музеј византијске културе у Солуну. Тако ће преведен на грчки и француски језик, Свети Сава посетити још неке делове Европе, као и један број земаља у којима је за живота био.
-Концепт изложбе креће од генеалогије династије Немањића, од рођења до смрти Светога Саве и после њега. Обухвата његову биографију, замонашење, рад на култури, законодавству, образовању, литургијским текстовима, монаштву, значајан допринос осамостаљењу Српске цркве и стицању аутокефалности, као и крунисање Стефана Првовенчаног, јер је он из Никеје донео аутокефалију, после које је уследило крунисање његовог средњег брата за српског краља. Ту су Радослав и Владислав, синови Стефана Првовенчаног. Свети Сава је изузетна личност која је преживела све ове векове. Јако је значајно подсетити да су мошти Светога Саве у 16. веку спаљене, да су Турци тиме хтели да потпуно буде затрто сећање на њега, међутим, остао је део мошти за које се сматра да су аутентичне и чувају се у Милешеви, као и жезло, које је владика Милешевски дозволио да копирамо, што нам је велика част. Захваљујући њему, Историјски музеј Србије, поред манастира Милешеве, једини има један такав артефакт, макар је он и копија. Свети Сава је много путовао целом Србијом, дошао је до мора, ишао је у Бугарску , у Јерусалим, на Синај, његова путовања су била бројна – рекла је Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије.
АРХИМАНДРИТ ДР ТИХОН РАКИЋЕВИЋ, ИГУМАН МАНАСТИРА СТУДЕНИЦА: ИМАМО МАТЕРИЈАЛНЕ ИЗВОРЕ
Свети Сава је увелико био у Светој Гори када је Немања решио да се одрекне престола и власти. На Благовести 1196. године предао је власт Стефану, касније краљу Првовенчном. Немања је као самодржац могао самостално да објави наследника. Најпре је Стефану Првовенчаном дошло признање самосталности државе од Рима, и то је претходило аутокефалији коју је Свети Сава добио од Никејског патријарха и византијског цара. У времену када је дошло до слома система вредности, када је Цариград пао, у том општем метежу, Свети Сава је био пресудна личност која је утицала на креирање тадашње и будуће наше историје. Његов изузетан допринос је у сређивању система вредности у ондашњој Србији, чији је златан период трајао два века, а та два века су толико важна, да никакав дисконтинуитет који ће се касније догодити, није довољан да поништи темеље будућег континуитета.
– Значај ове изложбе је велики, јер нуди изворе. Она је доказ тог континуитета, сведочанство и њен значај није у легендама и причицама које се препричавају, већ у документима, материјалним изворима, предметима, траговима. Ми то знамо и не морамо да измишљамо, ко не зна, он мора да измишља. И то треба да чувамо и одржавамо. Свети Сава преноси мошти Немањине у Студеницу, и почиње свој рад са братом Стефаном. У горњој испосници Светога Саве у Студеници 1619. године преписан је увод Студеничког типика, који је он писао, то јест Житије Немањино, као и његов наставак – Студенички типик. На крају преписа се каже да је “препис извршен са рукописа, који је пре нас писан руком Светога Саве. Прошли су векови, били су пожари, агресије, ратови, остао је само тај препис.
Свети Сава око 1230. пише писмо из Јерусалима у Студеницу игуману Спиридону. Рашчитано писмо на српскословенском језку 1928. др Владимир Ћоровић издаје и штампа га у много примерака. Шестог апрла 1941. Немци бомбардују Београд и изгори то писмо, али остаје тај штампани материјал и ми данас знамо како је оно изгледало и имамо га преведеног на савремени српски језик. У 1209. у Студеници Свети Сава налаже да се испод куполе створи ктиторски натпис који говори о Немањи, Стефану, кнезу Вукану, њему… Тај натпис је 1846. премалтерисан, и то је стајало до 1951, када долазе стручњаци који су га открили, и ми га данас гледамо и показујемо целом свету. Наше наслеђе је јако старо, морамо га неговати и чувати – говорио је о материјалним доказима живота и рада Светог Саве архимандрит Тихон.
ЖИТИЈЕ СВЕТОГ СИМЕОНА НЕМАЊЕ, МЕЂУ НАЈСТАРИЈИМ ДЕЛИМА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Док је био у Светој Гори Свети Сава је оставио Карејски типик и заједно са својим оцем Преподобним Симеоном написао је Хиландарско-оснивачку повељу. То је Повеља коју је Немања – Симеон монах потписао, али је доказано да је велики део ње управо саставио Свети Сава. Као што је у Хиландару писао Хиландарски типик са уводним житијем, доласком у Студеницу пише Студенички типик са уводним житијем. Прве три главе типика су житија ктитора, у овом случају, Преподобног Симеона Немање и то Савино дело је веома дугачко и познато је данас као једно од најстаријих дела српске књижевности. Његови списи су и Служба Светом Симеону, Законоправило, Потврда о куповини хиландарског винограда, Врањинска повеља, Устав за држање псалтира, Писмо Спиридону…
-Та Житија, да би они живели, морају се преводити на стране језике, морамо их и ми читати. Касније је Свети Сава наставио свој рад којим је утицао на огроман успон српске државе у то време. У великој мери је помогао своме брату Срефану жупану, касније краљу, да своју државу уреди и осавремени.
Ова изложба је скуп извода из црквене литературе, књижевних дела, црквених списа, копија фресака, фотографија места где је путовао Свети Сава. То је збир аутентичних чињеница и података приређених на префињен начин, из којих на једном месту сазнајемо оно најважније о нашем светитељу – нагласио је игуман студенички Тихон.
З. Л. С.
