МИЛОШ ВУК АЛЕКСИЋ, ГРАФИЧКИ ДИЗАЈНЕР ИК “ПЧЕЛИЦА”, НАГРАЂЕН ЗА НАЈБОЉИ ДИЗАЈН ПУБЛИКАЦИЈЕ У 2016.
“Ја се не зовем именом и презименом, него бојом живота”. То је животна максима Милоша Вука Алексића, графичког дизајнера Издавачке куће “Пчелица”, који је 9. фебруара примио своје прво друштвено признање: Награду “Исаило А. Петровић” за ликовно-графичко обликовање прве четири књиге едиције “Дивови прошлости”, коју додељује Градска библиотека “Владислав Петковић Дис” у оквиру манифестације Штампана реч 2016.
УМЕТНИЧКА ПОТРАГА КРЕНУЛА ИСПОД ОВЧАРА И КАБЛАРА
Рођен је, каже, једне “сунчане суботе 1984. године у Чачку, у земљи Србији, са много ентузијастичких жеља у очима, са тежњом да незнатно обоји свет, чинећи га бар мало ведријим и светлијим местом”. Своју уметничку потрагу почео је са две године скицирајући петлове креонима у подножју планина Овчар и Каблар, боравећи у селу код бабе и деде. Одувек је знао којим ће професионалним путем кренути. Склоност ка цртању опредељује га за графички смер у средњој Техничкој школи, у којој је савладао основне технике графичког дизајна, а своје академско образовање наставља на Политехничкој академији Београдског универзитета, на одсеку за графички дизајн. Желео је, каже Милош Вук, да споји професију и личну сатисфакцију дизајнирањем књига и графичким обликовањем различитих медија. Његови факултетски радови су се истицали оригиналношћу, тако да су још тада били представљени на студентској изложби графичког дизајна, а касније и на другим изложбама разних удружења. Уз то, као визуелни додатак стварања графичке композиције, почиње да изучава и фотографију. Кроз дипломски рад се бавио темом идеала женске лепоте кроз векове и различите културе, посматрајући фотографске легенде Мана Реја, Хелмута Њутна, Давида ла Чапела и Ервина Олафа.
На две самосталне изложбе излагао је своја уља на платну и графике рађене графитом. Уметничку каријеру почео је 2006. са уљем на платну и од тада његова дела настају у распону од апстрактног сликарства, преко поп-арт портрета, до надреалистичког тумачења живота око нас. У композицијама које прави, виде се утицаји графичког дизајна као примарне професије. Највећи ликовни узори, као и узори животне филозофије су му Салвадор Дали и Енди Ворхол. Имао је неколико самосталних изложби слика под називом „Стање блаженства” у Установи културе „Вук Стефановић Караxић” у Београду, као и у Дому културе у Чачку.
БАЈКОВИТИ СВЕТ ВЕЛИКАНА
– У “Пчелици” радим од 2014. године и од тада сам визуелно-графички обликовао готово сва објављена издања, односно, едиције: “Деца читају српску историју”, “Мале књиге о великим људима”, “Дивови прошлости” , “Моја прва енциклопедија”, као и бројна појединачна издања. Наградом за најбоље ликовно-графичко обликовање награђене су прве четири књиге едиције “Дивови прошлости”: “Катарина ИИ, велика руска царица” коју је приредила новинарка Ирена Милошевић; “Xингис-кан, успон монголског владара”; “Атила Бич Божји, поход на Рим” и “Шака Зулу, копље новог ратника”. То су знамените личности које су својим деловањем оставиле значајан траг у историји. У току је и припрема нових наслова из исте едиције у којој ће се наћи наслови “Краљица Елизабета И”, “Петар Велики”, “Наполеон Бонапарта”, “Александар Македонски” и други… Уредник ове едиције је генерални директор “Пчелице” Горан Марковић, а за текстове су задужени бројни сарадници ове издавачке куће. Свака награда је подстицај да неко буде још бољи у послу којим се бави, а мени је свакако и значајна и драга, с обзиром на то да је то моја прва награда – каже Милош Вук Алексић, који визуелно обликује књиге за млађу публику.
ДИЗАЈН СВАКЕ КЊИГЕ ЈЕ ИЗАЗОВ
– Циљ оваквих публикација је првенствено упознавање млађих читалаца са историјском тематиком и значајним личностима, али на њима допадљив начин, кроз занимљиву причу и допадљиве илустрације.
Мала публика је знатно захтевнија, јер непогрешиво осети и препознаје позитиван сензибилитет ствараоца. За свако појединачно издање се трудим да проникнем у садржај дела и да одредим неку битну карактеристику, која ће бити главна нит обликовања тог дела. Осим тематике, битан је и узраст коме је дело намењено. Битно је и да све књиге из исте едиције имају неку визуелну нит која их повезује и чини препознатљивим. Дизајн сваке нове књиге је изазов, јер визуелно обликовање треба ускладити са темом, али ја заиста уживам истражујући и стварајући више визуелних решења, док у сарадњи са колегама из редакције “Пчелице” не пронађем право решење – прича Алексић о начину на који приступа дизајнирању.
ИК “Пчелица” редовно излаже на Београдском међународном сајму књига а, читалачка публика је већ упозната са њеним издањима.
– Читаоци са одушевљењем реагују на наша нова издања, која жељно ишчекују. Оно, у шта много улажемо је визуелни идентитет штанда. Трудимо се да сваке године имамо неку препознатљиву идеју, која је свакако у складу са нашим издањима. То је такође мој део посла, као и целокупан визуелни идентитет сваког сајамског штанда понаособ – каже Милош.
Зорица Лешовић Станојевић
(Цео текст у најновијем броју „Чачанског гласа“)
