Britanski vojnik o obolelom dečaku iz Laktaša: Stefan je promenio moj život

KADA je pre 13 godina kao britanski narednik u službi Kfora stigao u Republiku Srpsku, Vejn Ingram nije ni slutio da će mu jedan susret sa ovdašnjim četvorogodišnjakom promeniti život iz korena.

Bilo je to 2003. godine, kada je upoznao malenog Stefana Savića, iz Laktaša, o kojem su „Novosti“ pisale pre nekoliko dana.

Stefan je rođen s teškom anomalijom lica – nos mu nije bio dovoljno razvijen, a razmak između očiju bio je četiri i po centimetra, što mu je u velikoj meri otežavalo i disanje i vid. Njegovi roditelji u to vreme nisu gubili nadu u bolje sutra za svog dečaka, ali su se u neku ruku i pomirili sa činjenicom da bi Stefan celog života mogao da ima zdravstveni, ali i sociološki problem.

Ali jednog jutra u kancelariju njegovog oca Miloša, koji je u to vreme radio u Ministarstvu odbrane RS, ušetao je Vejn.

Na stolu Stefanova slika, šolja čaja i topla reč dobrodošlice. Za pametnog, dovoljno! Miloš nije mogo ni da nasluti konačan epilog njihovog prvog susreta…

– Srce mi se slomilo kada sam na fotografiji ugledao dečaka. Tada, kao trostruki otac, nisam imao izbora nego da što pre smislim način kako da mu pomognem – seća se Ingram svojih prvih utisaka prilikom upoznavanja Stefanovog oca.

– Nisam ništa mogao da osećam. Bio sam u trenutku emotivno paralisan. Nisam mogao ni da mislim. Samo sam želeo da verujem da neću biti sam u svemu i da će mi moji ljudi u Britaniji pomoći da prikupim sredstva potrebna za Stefanovu operaciju. I, na sreću, uspeo sam u tome – ponosan je Vejn.

Britanski narednik Kfora u penziji, u ekskluzivnom razgovoru za „Novosti“, priznaje i da mu je susret sa Stefanom u potpunosti promenio život.

– Nakon što sam pomogao Stefanu, odlučio sam da upravo to bude moja nova preokupacija – pomaganje deci sa određenim hendikepima širom Evrope i sveta. Stefan je zaista jedan neverovatan mladić, kao i njegova porodica, i vrlo sam ponosan na činjenicu da sam imao sreće da i na ovim prostorima steknem nove prijatelje. Svako dete zaslužilo je novu priliku, normalan život, a to ne mogu priuštiti sebi deca s problemima kakve je imao Stefan, i mi im moramo pomoći.

Narednik sa tada malim Stefanom

Vejn danas živi u Londonu sa suprugom Karom i četvoro dece. Voleo bi, kaže, i ostatak svoje porodice da upozna s Savićima, ali to trenutno nije u mogućnosti.

– Srećan sam čovek i bog me je blagoslovio što imam četvoro dece – Hari ima 20, Tobi 18, Freja 10, a Lili osam godina. Voleo bih da posetim Stefana i porodicu Savić i da mojoj porodici pokažem Republiku Srpsku i BiH i divne ljude koji tamo žive, kao i divnu prirodu, ali iskreno to bi bilo preskupo trenutno. Naime, moja žena Kara je nastavnica i mogla bi da putuje samo za vreme školskog raspusta. Pored toga, teško da bismo mogli da sebi priuštimo let do Bosne i smeštaj. Moraćemo da štedimo. A kada prikupimo dovoljno sredstava, dolazimo sigurno – obećao je Vejn. – Jedno je sigurno, prijatelji ćemo ostati zauvek. Iza nas je pet operacija, i ovo je bila najuspešniaj misija u životu – rekao je, na kraju razgovora za „Novosti“, Vejn Ingram.

ČETIRI OPERACIJE

PRVU operaciju Stefan (17) je imao 2003. godine. Plastični hirurg Dejvid Danavej, kojeg je našao upravo Ingram, velikodušno je ponudio svoje usluge besplatno, a sve ostale troškove, mimo operacije, ovaj Britanac je preuzeo na sebe, zahvaljujući mnogobrojnim prijateljima.

PPlastični hirurg Dejvid Danavej

Tokom te godine, Stefan je imao dve ozbiljne operacije. Prva je bila u julu i podrazumevala je uklanjanje svih zuba. Druga je obavljena u oktobru, kada je tokom 12 sati duge operacije Stefanu rekonstruisana lobanja. U Veliku Britaniju ponovo se vratio u maju 2005. godine, kada su mu trećom operacijom korigovani disajni putevi. Pre dve godine, četvrtim zahvatom Stefanu je poboljšan izgled lica, poravnati su mu zubi i poboljšano mu je disanje. Potom je usledila i poslednja, peta operacija, pre dva i po meseca (u oktobru 2016), kada je Stefanu preoblikovan nos uz pomoć hrskavice iz uveta.

PODRŠKA

SVAKI put prilikom boravka u Londonu Stefan je imao podršku Ingramove porodice, s kojom se sprijateljio za sva vremena.

– Danas samo mogu reći hvala! Imao sam sreće. A danas, zahvaljujući ovom divnom čoveku, imam i novi život, vredan dostojanstva – kaže Stefan.