Готово нам је надохват руке. Ипак, „Мала Српска Света Гора“, како због 12 светилишта зову Овчарско-кабларску клисуру, многим Чачанима је и даље непознаница. Са друге стране, све је више заљубљеника из других крајева, не само Србије, који воле да дођу у Клисуру, да посете манастире и упознају се са овом великом ризницом духовности. Заљубљени су у меандре и све оно што Каблар и Овчар пружају и наши људи које је живот расуо широм планете. А, све чешће, у овом крају могу се срести и странци из удаљених држава са свих континената.
Наш суграђанин Звонко Марковић, таксиста у „Премијеру“, имао је пре неколико година баш такву муштерију. Мада се у свом послу сусретао са мноштвом необичних људи и њихових захтева, тај сусрет, каже он, дуго ће памтити, јер је четрдесетогодишњи Јужнокорејац желео да види све манастире до којих се може стићи за што краће време.
– Само што сам довезао неке људе до Аутобуске станице, пришао ми је тај човек и на енглеском питао да ли сам слободан и да ли могу да га одвезем до Овчар Бање, како би видео меандре и манастире. Није питао за цену, само да што пре стигне. Током вожње рекао ми је да је из Јужне Кореје, а да је завршио факултет у Америци. Пословно је дошао у Београд, али је на интернету гледао о Овчарско-кабларској клисури и пожелео је да код нас види све што може за тај кратак период – прича Звонко.
Распитивао се његов сапутник за манастире и прво хтео да стигне до врха Овчара. Због лошијег пута ипак су одлучили да оду на кабларску страну.
– Био је леп летњи дан. Одвезао сам га прво у Ваведење, а онда и у друге манастире до којих се могло колима – Никоље, Благовештење, Јовање, Сретење, Успење… Посетили смо и видиковац који се налази у близини Успења. Одушевљен је био и природом, реком Моравом која је у том летњем периоду била баш надошла. Искористио је прилику да све фотографише мобилним телефоном – присетио се Звонко овог необичног госта.
Корејац је, прича он, свим манастирима био импресиониран, а посебан утисак на њега оставио је манастир Успење, због самог положаја, али и мира који је осетио у тој нашој светињи.
– После изласка из Успења рекао је: „Када будем отишао у пензију, желим опет да дођем у овај крај и да се у неком од манастира замонашим, ако будем могао“. Био сам веома изненађен због ових речи. На повратку до Чачка желео је да свратимо и до језера, у близини бране Парменац… Био је у журби, јер је рекао да је већ резервисао карту за Београд – испричао нам је ову причу Звонко, која је и на њега оставила снажан утисак, уз жал што свом необичном сапутнику није запамтио име.
Наравно, тешко је знати да ли је овај човек издалека још који пут дошао у Овчарско-кабларску клисуру. У претходних неколико година из многих азијских земаља долазе туристи, али, углавном, у организованим турама током посете Србији. Највише је кинеских туриста, који су, како смо чули од неких водича, посебно одушевљени меандрима, који их подсећају на њихов симбол таиђиту (јин јанг).
В. Т.
