– У уверењу да ће им тако све бриге нестати, Грци на Велику суботу разбијају црвене ћупове пуне воде. Важно је да их баце са што веће висине. – Руске домаћице за Васкрс праве слатки хлеб кулич и пасху, традиционалну посластицу са сиром. Некада су и Српкиње месиле колач са доста млека, јаја, шећера, ораха и сувог грожђа у који су стављале чуваркућу, али га, за разлику од Рускиња, нису носиле на Васкршњу литургију и освештавање. – Украси са зекама су уплив католичке вере у наше празничне обичаје, указује Ксенија Радојичић, председница Удружења „Ксенија – руски језик“.
– Временом су и код нас многи обичаји нестали. Вероватно је то добро, пошто су настали паганским утицајем из прошлости. Суштина је хришћанство, да је Бог један једини и да је симболика у црвеном јајету, које представља вечни живот – напоменула је Ксенија Радојичић. О различитим обичајима православаца уочи најрадоснијег празника, испричала је на Васкршњој радионици, односно, међугенерацијском дружењу у Друштву за борбу против шећерне болести „Diabetes mellitus“.
Врло вероватно, многи су последица сујеверја. Засигурно, такав је обичај Грка да на Велику суботу са великих висина бацају црвене ћупове напуњене водом. Верују да, ако је суд већи и напуњенији водом, нестаће веће бриге. Тај обичај посебно је изражен на Крфу и Ксенија је за њега сазнала прошле године, када је на то острво путовала за васкршње празнике. Та церемонија се одвија на главним трговима на којима и напуњени судови пуцају у парампарчад.
– Вода је симбол бриге која се скупљала током године. Грци верују да ће она нестати, када се разлије на све стране и ћуп разбије. Људи који посматрају и учествују у том обреду, скупљају крхотине и носе их кући. Чувају их до наредног Васкрса. У први мах, двоумила сам се да ли да их узмем. Сећам се да је моја бака говорила да баксузно било шта разбијено држати у кући. Ми у то верујемо, али за разлику од нас, те крхотине у Грчкој имају сасвим супротно значење. Грци сматрају да ће, ако разбију црвени ћуп уочи Васкрса, целе године имати среће – каже Касенија.
Колико је тај обичај многима занимљив, потврда су и понуде туристичких агенциција за путовање на Крф уочи Васкрса. Већина нас не зна за тај, као ни за многе обичаје, нама ближег народа у православљу – Руса. Њихове домаћице за Васкрс спремају кулич и пасху. На врх слатког кулича стављају прво обојено црвено јеје, односно, чуваркућу. Некада га прелију и фонданом или поспу шећером у праху. Носе га у цркву на јутарњу Васкршњу литургију и тада буду освештани и слатки хлеб и јаје.
– Кулич је једна врста обредног хлеба који и ми месимо за Божић и крсну славу. Требало би да буде ваљкастог облика са доста млека, јаја, сувог грожђа… Некада су слатки хлеб, сличан куличу, правиле и наше баке, али га нису носиле у цркву. Стављале су и оне у тесто чуваркућу и пекле је са тестом. Пасха је бели колач, направљен од сира, шећера, ораха. Постоји и калуп за његово обликовање. После дугог поста, једе се на Васкрс са куличом – наводи Ксенија Радојичић.
Када је реч о обичајима, указала је и на све већи уплив католичке вере у нашој прослави Васкрса. Најуочљивије су корпице, сличице и остали украсни детаљи са зекама. Код католика, деца на Васкрс носе корпице и скупљају по дворишту јаја која су родитељи оставили у цвећу, жбуновима или трави. Зец им „помаже“ да пронађу скривена јаја, међу којима има и чоколадних. То су поклони најмлађима за Васкрс, као што их на Божић пакују и остављају испод јелке. Чак је и чоколадни зека утицај католичанства.
– У продавницама и свуда виђамо корпице и остале предмете украшене зекама, а не знамо да је то уплив католичких у наше обичаје. Али, без обзира на то да ли прихватамо било који обичај, код свих хрићана црвено јаје има исту симболику. Представља вечни живот и Исусову Крв, која је проливена за наше спасење – напоменула је Ксенија Радојичић.
