„ВЕЛИКИ СНОВИ И МАЛИ КОРАЦИ СУ ФОРМУЛА УСПЕХАˮ ‒
ДИЗАЈНЕРКА ЂУРЂА ЂУКИЋ НАКОН УСПЕШНЕ РЕВИЈЕ У ПАРИЗУ
Чудесни таленат младе дизајнерке Ђурђе Ђукић проноси се све даље и даље од родног Чачка, па је тако, након запажених ревија у Београду, Новом Саду и Светосавског бала у Бечу, остварила и један од својих највећих снова, а то је да своје креације прикаже на Париској недељи моде (Paris Fashion Week). Ђурђа се вратила препуна утисака након овог величанственог догађаја, још увек опијена сјајем и лепотом Париза, његове високе моде и уметности, па смо је замолили да нам пренесе импресије о свему што је тамо доживела, али пре свега о самосталној ревији под називом „Прво цвеће у Паризуˮ, којом се представила 8. марта у велелепном простору „La Galerie Bourbonˮ надомак Тријумфалне капије.
Руже које су процветале на Вашим креацијама у Новом Саду на отварању Српске недеље моде, са елементима Версаја и Париза, сада су прерасле у „Прво цвеће у Паризуˮ, односно Вашу прву ревију управо у Граду светлости на Париској недељи моде. Ваш пут је заиста остварење снова младих дизајнера и, како сте више пута поновили, трновит, али и онај који води до звезда. Како је изгледало наћи се у средишту света моде тих неколико дана и представити свој рад под париским звездама?
‒ Најлепше увек дође на крају, то засигурно није флоскула, већ највећа истина. Повезујем то и са речима да успех не долази преко ноћи и да је за све у животу потребно време. У мом случају, труд и рад који се прожимају последњих седам година резултирали су ревијом у Паризу, полако и пажљиво. Неописив је осећај наћи се у граду љубави и моде, бити окружен истинским припадницима тог света. Подршка и заједништво су оно најлепше што сам осетила, уз жељу за успехом, која је присутна код читавог тима. Мој пут се наставља даље, приземно и сталожено и сада је још богатији, јер је испуњен новим људима, који су у свом послу врхунски професионалци. Највећи осећај поноса у мени буди помисао да сам представила свој град у сасвим посебном светлу, као и то колико су ми драги суграђани пружили љубави и подршке на сваком кораку. Неке ствари остану упамћене читавог живота, а нарочито оне лепе.
Успех који сте постигли заиста је величанствен, самим тим што су Ваше креације процветале на пистама Париза, а верујемо да је било и много позитивних реакција, коментара и познанстава?
‒ Позитивне реакције су најлепши део свега овога, међутим, успех је тежак терет у 21. веку, морам и то да кажем. Бити млад, одговоран и упоран идеалан је спој, али мислим да као друштво имамо велики проблем да „опростимо” туђи успех. Родиш се, биваш одгајен и стасаш тако да шириш љубав и лепу емоцију, али увек има оних који би на том путу да те ометају. Све је то саставни део живота свакога од нас, али бих волела да се у људима пробуди мало више радости за друге. Вратићу се на почетак, коментари и реакције су најлепше што долази када се ревија заврши и то је тренутак када се освестим и схватим шта сам створила. Омиљени моменти су ми када се посветим утисцима, порукама, понудама и разним реакцијама које пристижу након догађаја. Париз ће бити круна даљег похода у свет, који ће доћи врло брзо и имам храбрости то да кажем. Оно што млад и талентован човек у нашој земљи може да осети на својим леђима, ходајући стазом својих снова и циљева, некада је тешко, али никада не одустајем.
Шта су посетиоци све могли да виде те вечери и колико дуго сте радили на томе? Колики тим људи је потребан да би се такав пројекат спровео у дело и да ли, поред професионалности, у сарадницима тражите још неке квалитете?
‒ „Прво цвеће у Паризу” ауторска је ревија потпуно инспирисана и посвећена истоименом граду. Након претходно одржаних ревија, које су носиле сличне називе, ова „трећа срећа” од посебног је значаја. Цвеће је симбол процвата и приближавања пролећу, најлепшем годишњем добу када се све успавано буди и живот добија посебну ноту радости и лепоте. Морам да кажем да већину посла радим сама и да иза мене не постоји толико велики тим људи. Нас је неколико и солидарност која нас дефинише утабала је све стазе којима смо до сада ходили. Професионалност је за мене на другом месту, увек и у свему, а најважнија је људскост, јер са њом ће чак и незнање бити преточено у нешто исконски лепо и вредно.
Париз је засигурно град бескрајне лепоте и непресушне инспирације за уметнике попут Вас. Које слике носите у сећању из овог града, шта Вам се највише допало и да ли Вам је подарио идеје за неке нове креације у будућности?
‒ Париз је као сан. Најлепши сан. Неминовно је да када се снови „заврше” долази до неописиве сете за тим чаробним градом. Не постоје адекватне речи за толики набој емоције и уметничког доживљаја. Заувек ћу носити у себи слику Париза ноћу, каквог сам га и први пут угледала. Како каже чувени Арсен Дедић, „таквим сјајем може сјати” само нешто ретко и посебно. Инспирација коју сам понела са собом при одласку биће главни мотив за сва даља стварања.
Пратимо Ваше кораке од Чачка до ревије у Београду, преко Новог Сада, Светосавског бала у Бечу па до Париза, а сигурни смо да је то тек почетак, јер сте веома млади, а велики заљубљеник у свој посао. Када се осврнете на све претходне успехе и оно што сте постигли до сада, на чему сте посебно захвални и да ли је тајна у томе да се сањају велики снови, али и да се напорно ради на њиховом остварењу?
‒ Када се осврнем уназад, оно што видим су жеља и упорност, које никада нисам довела у питање, као и свест о томе да не смем да одустанем. То једноставно никада није била опција за мене, иако многи одустају. Било је прегршт тешких тренутака, али, да није било њих, који су ме обликовали на путу остварења, данас не бих била ово што јесам. Велики снови и мали кораци су за мене формула успеха. Човек мора бити сталожен и скроман. Наравно, посебну захвалност дугујем најближој породици и људима који су све пажљиво и помно пратили. Много је ту непроспаваних ноћи, радости, али и суза. Овај посао је врло захтеван и специфичан, али љубав је та која ми даје снагу. У сваком свом облику.
Не волите много да говорите унапред о наредним корацима, али да сте склони прављењу детаљних планова за даљу будућност или сте више спонтани и колику прекретницу у даљем креативном раду ће представљати овај блистави траг Париза који ћете засигурно увек носити у срцу?
‒ Сматрам да је рад у тишини најблагословенији и да човек не треба да уздиже себе, чак ни онда када је најближи врху, ако „врхˮ уопште постоји. Сви тежимо различитом. Небо је граница у свету уметности, па и моде, али све оно о чему сањам и на чему радим, чувам за себе и одговорно тежим ка томе. Оно што могу да кажем је да ће „траг Париза” у мени заувек остати неизбрисив и да је већ променио многе токове мог животног и каријерног пута, али и да ће се први следећи корак искристалисати сам. Овог пута, циљ је – преко океана. То је све што могу срцем рећи.
Текст: Марија Миљуш
Фотографије: Flying Solo NYC
