Изложбом цртежа и скулптура „Орган”ска храна, Страхиња Зоћевић се први пут представио публици у родном граду. Најлепше је међу својима, али и врло одговорно. Прате га и будне очи оних који познају његове ране радове. Изложба је отворена у Ликовном салону Културног центра Чачак.
– Самим тим што сам овде, пуно ми је срце. Одавде сам потекао, почео да стварам и ово је збир свега што сам до сада радио. Може се рећи и да осећам највећу одговорност до сада – каже аутор.
Страхиња је у Чачку завршио основну и Уметничку школу, а наставио је школовање на Факултету ликовне уметности у Београду. Одувек га су га занимали цртежи, док се скулптура спонтано наметнула. Углавном, користи природне материјале, који су у складу са оним што је желео да прикаже на изложби. Њен назив је, како објашњава, игра речи.
– Орган је корен речи органска, налази се у нама, помаже нам да функционишемо и надовезује се на здраву храну и нас. Изложба је позвезаност културе, нас, исхране. Оно чиме се хранимо и преносимо са колена на колено има културолошка значења која не смемо да заборавимо – напомиње аутор.
Неминовно, међу његовим делима су уочљиви печена свињска глава, ражањ, љуска ораха… Нема улепшавања, него правог приказа. Такође, уметник не намеће никаква правила понашања, начин живота и изглед.
– Један од најклизавијих терена на коме се данас можда највише манипулише је храна. Она је све, само не витални основ живота који је некада била. Данас је храна амбалажно маскирана, на тржишту је естетизована, приказује нам се у најразличитијим облицима, укусима, мирисима, бојама. Насупрот томе, Страхињина изложба жели да проговори о нечему другом. Она на лудистички начин говори да је храна витални основ наше егзистенције. Ако бисмо упоредили радове поп-арт уметника којима је храна опсесија, нарочито Ендија Ворхола и Класа Олденбрука, видећемо вредност Страхињине изложбе. Он захвата оно што је храна на овим просторима – културни код, као концепт кроз који посматрамо живот. Мотиви које је Страхиња обрадио доживели су метонимијску преобразу и редукцију. Са њих су скинути свака лакировка лажне стварности и амбалажне маске . Храна нам се приказују у својој изворности у којој би требало да ресетујемо нашу садашњу егзистенцију. Када нам се споља намећу најразличитији облици фетишизације тела, чија је исхрана само функција, на бахат начин се тргује најразличитијим ресурсима и културним тековинама, ова изложба проговара на прави начин како би требало да разматрамо нашу традицију – утисак је Миодрага Даниловића, историчара уметности, професора Уметничке школе и некадашњег Страхињиног разредног старешину. Он је подсетио и на Ничеове речи да треба имати хаоса у себи да би се створила звезда која игра.
– Вечерас видимо звезду која игра и храну онакву каква би требало да буде – поручио је Даниловић и отворио изложбу Страхиње Зоћевића.
Страхиња Зоћевић (26) у Чачку други пут самостално излаже. Први пут се представио у београдском Дому омладине. Учествовао је и на групним изложбама, као и ликовним колонијама у Србији и иностранству. Добитник је и Награде Факултета ликовних уметности за рад у материјалу: дрво 2021/2022. Учествовао је и у осликавању храмова Светог Саве у Краљеву и Београду.
