С неверицом су Чачани и сви они који су их познавали, примили у уторак, 18. марта ујутру, црну вест о трагедији која се догодила током касних вечерњих сати у понедељак, 17. марта, у породичном стану Баковића на Љубић кеју.
Комеморација поводом трагичне смрти Милице и др Јова Баковића одржана је у четвртак, 20. марта, у 10 часова у Градској библиотеци. Опело и сахрана обављени су истог дана у 13 сати на гробљу у Бресници, селу, у коме су Баковићи баштинили породично имање.
Милица и Јовo Баковић, угледан брачни пар интелектуалаца, током претходних деценија, често су били и наши сарадници, објављивали су у „Чачанском гласу“, и овим путем им одајемо дужно поштовање.
На комеморативном скупу о настрадалим Баковићима говорили су: у име Градске библиотеке мр Маријана Матовић, више од две деценије колегиница Милице Баковић у Научном одељењу и Маријана Лазић, в. д. директора Градске библиотеке; у име Опште болнице Чачак др Биљана Чековић, начелница Службе за нефрологију и дијализу и заменик директора др Душица Тољић Шулубурић; у име Завичајног друштва „Чачани“ у коме је Милица Баковић била активан члан Управног одбора председник мр Драган Ерић и председница Управног одбора Милица Допуђа; директорка Историјског архива Лела Павловић обратила се у име Кола српских сестара и председнице Бојане Јакшић.
Милица Баковић (девојачко презиме Керкез) рођена је 1953. године у Новој Пазови, а по завршетку основне школе и Гимназије „25. мајˮ у Старој Пазови, започела је студије на београдском Филолошком факултету. Дипломирала је на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик 1977. године, након чега се запослила као наставник у Образовном центру „Милентије Поповићˮ у Смедереву. Током година проведених у школи као одељенски старешина путовала је широм бивше Југославије, па је љубав према путовању прерасла у целоживотну страст. Удаја за лекара Јована Баковића, почетком 1983. године, довела је младу, перспективну професорку у Чачак, чија професионална каријера је настављена у чачанској Библиотеци, најпре у Одељењу за стручну обраду књиге, а убрзо након тога и у Научном одељењу. Потоње ће јој бити база током наредне три деценије, све до 2017. када је постала уредник за издавачку делатност. Пензионисала се 2018. године. Милица Баковић је звање вишег библиотекара стекла 1996, а недуго потом, само три године касније, именована је за библиотекара саветника. Свој радни век је у потпуности посветила стручном, теоријском, истраживачком и уредничком раду. Као предани библиотекар и заљубљеник у књижевност и историју пратила је актуелну издавачку продукцију, како на локалном, тако и на нивоу целе државе, те је учествовала у реализацији бројних књижевних програма. Захваљујући широком образовању и непрестаној радозналости бавила се приређивачким послом чак и након одласка у пензију.
Примаријус др Јово Баковић рођен је 1948. године у Бресници код Чачка. Медицински факултет завршио је 1972. године, специјализацију Интерне медицине 1981. године, а ужу специјализацију из нефрологије 1985. године. Нефрологијом I дијализом се бави до 1982. године, када оснива Службу за нефрологију и дијализу. Организује рад Службе која у том тренутку покрива четири општине Моравичког округа са око 250.000 становника. Био је први неуролог у овом делу Србије, активно је учествовао у раду Нефролошке секције Србије као члан њеног председништва од 1993. године, и на другим стручним манифестацијама у земљи и иностранству. Као аутор или сарадник објавио је више од 40 радова са темамам из нефрологије и дијализе. Неки од тих радова су објављени у страним часописима. Од 1995. године члан је Европског Удружења нефролога, стручно звање примаријуса додељено му је 1998. године. Допринос др Јова Баковића нефрологији Србије огледа се, пре свега, у чињеници да су бубрежни болесници из Моравичког округа прво лечени у Дијализном центру у Лазаревцу, а оснивањем нашег центра, сви пацијенто из Моравичког округа су гравитирали ка нашем центру. Од двадесетак болесника у првим годинама рада, број је растао до 100 болесника и тај број се годинама и одржава, што наш центар чини једним од највећих дијализних центара у Србији…
Приредила: З.Л.С.
(Опширније у штампаном издању „Чачнског гласа“)
