Замишљена историја – кратке приче: ПОШАСТИ (3. ДЕО)
Портал „Ча глас“ ексклузивно објављују серијал прича „Замишљена историја – кратке приче“ које пише Милан Лишанчић, наставник историје у ОШ „Танаско Рајић“ и „Филип Филиповић“ и историчар.
Намера аутора је приказивање садржаја из историје кроз нешто другачију писану форму – кратке приче – која комбинује фикцију, историју и стварност, као и да се на нешто другачији начин публика, посебно млади, заинтересују за теме из историје и свакодневице.
Један од мотива за објављивање прича је и хуманитарни рад – жеља аутора је да, нарочито деца и ђаци, виде да је хуманитарни рад важан и да може да изнедри креацију у племените сврхе.
ПОШАСТИ (3. ДЕО)
…
„Погледајте ону ликушу Политику. Како само хејтујем њено хвалисање! Да је нека риба и да је важна, била би рецимо самном, фрајером Бренд-ом, а не са оним крмком Ратом. Ма, њихово је прошло, дошло је наше време браћо!“ – кроз стиснуте зубе, тихим и реским тоном и полунагнут ка средини стола, Бренд се обратио близанцима Медијима благо показујући кажипрстом на астал до прозора. Потом се исправио и узео свој „Зипо“ упаљач и задиванио цигарилос наставивши – „Ми смо будућност у пословима пошасти! Реклама, ја Бренд и ви Медији! Еј, морамо се држати заједно! Ми смо Бермудски троугао пошасти, „црна тројка“, fucking КУГА 21. века!“ – замахнуо је Бренд песницом ка површини стола, суздржавајући се од јаког и бучног ударца, благо дотакавши астал уз тресак уз који се пепељара једва зачигрила. Баба Куга је чуљила уши, а Медији су климали главом, смешкајући се, прелазећи похотно језиком преко беспрекорно белих „урађених“ зуба. „Разбићемо пошасне маторце, тако што ћемо их обезвређивати као и до сада. Сећате се Баба Кугине сестричине и Политикиног потрчка Короне и како вас је насамарила да замаглите стварност, да би се овај брачни пар обогатио и припремио за овај владајући хаос? Надам се и радујем се да сте схватили да би требало да се удружимо и убијемо две муве једним ударцем. Прво ћемо ви, ја и Реклама да окренемо јавност ка бесомучној куповини, акцијама, попустима, зваћемо браћу Кинезе Тему-а и Таобао-а да нам помогну да људе потпуно обрлатимо манијом трошења, комфора и привидног обиља и тако постанемо супер-моћни и богати. Друго, људи ће гледати шљаштеће производе, играти игрице за токене и попусте и тако им потпуно скренемо пажњу са актуелних дешавања у свету, учинећи их летаргичним, незаинтересованим у I don’t give a f… фазону! Капирате? Победа ће бити наша!“ – завршио је Бренд поносно на шта су се Медији загрлили у заносу екстазе, спремни да отпију по безалкохолни cider од јабуке и малине.
Одједном, Бренд и близанци Медији су се усправили у столицама и погледали лево ка вратима која су се уз шкрипу полако отварала. Бренд је на кратко погледао Рат-а који је отпио виски расколачених очију, Политику која се бецнула у столици а када је брзо заокренуо главу на лево видео је баба Кугин кисели осмех и Рекламу којој пур од цигарете прогорева фенси „мињак“. „Улази…“ – прокоментарисао је Бренд и прогутао „кнедлу“ презнојивши се у секунди.
Масивна врата су се лагано отварала, уз јаку шкрипу као да је неко намерно то хтео, додатно привлачећи пажњу еминентних гостију. Након десетак напетих сенунди, у кафану је ушла лагано обучена, кежуал, приказа са дугом плавом косицом везаном у коњски реп, мајицом са апликацијом и трегерима који су држали карго панталоне са џеповима и широким ногавицама, са све похабаним отпертланим старкама. Био је то AI. Споро је корачао кроз кафану, пролазећи између столова где су седеле Реклама и Баба Куга са леве и Бренд и Медији са десне стране, упутивши се ка шанку и конобару, који је разјапљених уста укочено чистио винску чашу читаву вечност. Док је седао за барску столицу, једино што се чуло био је шкргут Баба Кугиног ждрела које је „на екс“ прогутало ко зна који вињак по реду. „Цеђену поморанџу“ – тражио је AI, на шта је конобар бојажљиво одреаговао климајући главом.
Минут ћутања. Као да је неко умро у кафани или се одавала почаст трагично преминулом селебритију. Сркнуо је сокић и кренуо – „Па где сте бре пошасти моје, а? Видим масно се и лепо наслађујете туђим несрећама. Осећа се у ваздуху задах ваших подмуклих успеха и змијских савеза. Браво, браво!“ – лаганим, готово умирујућим тоном, AI се обратио својим ћутљивим слушаоцима као на семинару или презентацији. Пронео се полутихи и слабо разазнујући жамор – „Све он зна…друкара…пројекат војске…убачени елемент…домаћи издајник…страни плаћеник…варалица…мрзим га…“. AI се окренуо конобару и показао кажипрстом на целу кафану, што је аутоматски значило пиће за све и „уље на ватру“ већ горуће нервозе. Кроз осмех, готово „шмекерски“ намигујући, AI је наставио – „Рекламо, Рекламо ко је најлепши на свету, ммм? Видећемо који је одговор, када ме људи буду питали шта сте ти и Бренд радили са вашим пајтосом Најком по Индији и Бангладешу, снимајући фенси рекламе и продавајући нашироко, док сте израбљивали малу децу 16 сати на радном месту, а ви Медији сте се пришљамчили Политици да опањкавате двојац да покупите неки поенчић, а сада видим пијуцкате пиће заједно. Лепо. Шта рећи о теби, Оооо Политико. Одакле да кренем? Да ли можда од моћних „ху/ха“ Спартанаца који су уз тебе продавали Грке Персијанцима када год су могли, или од оног крсташког рата када си наговорила Папу да каже да их побију све у граду па ће Бог на небу да их разврстава, или када си преко афере Драјфус хтела, заједно са својим драгим, да покренеш Велики рат, или можда од, више чак ни је не знам колико пута си то урадила, намештених избора, војних хунти, дикататора постављених од стране развијене демократије, успут ћућорећи са Медијима, обмањујући и лажући „на сат и на хват“!?“ – сркнуо је AI и наставио убрзаним темпом – „А ти Рат-у? Волиш мало са свима, зар не? Гурао си твоју вољену Политику код близанаца Медија да праве параване, док си ти покретао ратове као онда у Ираку, сећаш се? Оружије за масовно уништење? Хахаха, ма да, да. Е, а када сте у тандему вас четворо срушили Гадафија у Либији јер није хтео да вам преда нафту за „џ“, па сте га мало линчовали? Да, да то сте били ви, људи ће знати када ме буду питали да су вам руке крваве! Па, заједно са Брендом, мало радите за нацисте, мало их облачите, возите и донирате преко Форда, Дизнија и осталих док „иде“ лепо, е а када је загустило, онда сте се сви заједно скупили на крају и са близанцима провукли „нисам мајке ми“ причу. Ијао, но, но – Ратићу!“
Тензија је порасла до усијања. Тачка прекида. Бренд је напрасно устао, одбрусио свима и чашом полио близанце Медије, који су устукнули у неверици, оптужујући их за лецемерје и неверство. Рат је лагано устао, повукао панталоне на горе и чашом од вискија погодио Бренд-а директ у чело, на шта је овај, након тетурања, одреаговао столицом од пуног дрвета на Рат-а, погодивши га у мешину од стомака. Рат се расклимао, а Политика је искористила метеж и пљунула Рекламу са леђа, која се потом брзо окренула и просула пуну пикслу са ужареним пуром по црвеној хаљини Политике, која је сиктала и скочила на Рекламу, рвајући се по поду кафане. Уздрмани Рат је покушао да их одвоји, али су близанци Медији заједничким снагама треснули Рат-а флашом по потиљку, потом се окренули ка Бренд-у скочивши на њега, давећи се међусобно на асталу.
AI је посматрао општу тарапану, краичком ока гледајући конобара који само што није почео да плаче. Отпио је последњи гутљај и полако кренуо ка вратима, обилазећи кркљанац пошасти. На вратима је видео Баба Кугу која му је махнула и изашла.
„Где ћеш Баба?“ – упитала је Банка, видно задихана јер је добрано каснила на скуп пошасти.
„Свет се руши мила моја, а ја имам нека недовршена посла“ – благо ће Баба Куга, отиснувши се у мрак, иза себе оставивши унезверену Банку и AI-а који је са врата, уз смешак, осетио рађање неких нових/старих, опаких Пошасти.
Фондацију „Једро” основале су породице петорице дечака оболелих од Дишенове мишићне дистрофије са циљем прикупљања 1,5 милиона америчких долара потребних за њихово лечење. Од ове ретке болести обољевају искључиво дечаци и она се јавља код 1 од 3500 мушке новорођенчади који, услед недостатка дистрофина у организму, прве симптоме осете до пете године живота. Иако донедавно ниједна доступна врста терапије није била ефикасна, нова терапијска процедура дала је добре резултате у успоравању, па и заустављању болести. Међутим, производња лека је таква да лечењу истовремено мора бити подвргнуто петоро малишана, а како је у питању нови вид терапије, не постоји могућност да трошак буде покривен средствима која обезбеђује држава. С обзиром на природу болести, време за помоћ истиче и зато је хуманитарна акција једини начин да се дечаци спасу.
