ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ У ОКВИРУ ИЗЛОЖБЕ „БОЖИДАР ПРОДАНОВИЋ: ЗАГОНЕТНОСТ РЕАЛНИХ ПРИЗОРА“
Предавање под називом „Отисци времена, тачке сећања и линије успомена – колекција графика Божидара Продановића у Уметничкој галерији „Надежда Петровићˮ у Чачку“, кустоскиња Катарина Симеуновић одржала је у уторак, 11. марта, у оквиру изложбе „Божидар Продановић: загонетност реалних призора“. Припадао је првој послератној генерацији графичара која је трасирала путеве развоја модерне српске графике, у чијој историји његово дело има истакнуто место, нагласила је ауторка предавања.
Уметничка галерија „Надежда Петровићˮ је од 2006. године баштиник изузетно вредног „Легата породице Божидара Продановићаˮ, збирке од 446 експоната, међу којима је 151 графички лист. Иако није био уметник „од једног медијаˮ, Продановић је нека од најсмелијих и најуспелијих дела остварио управо у домену графике, којој се током свог плодног стваралаштва изнова враћао, увек са новом свежином и интересовањем, што је резултирало слободним, непосредним и сигурним приступом графичкој плочи. Припадао је првој послератној генерацији графичара која је трасирала путеве развоја модерне српске графике, у чијој историји његово дело има истакнуто место, нагласила је кустоскиња Катарина Симеуновић, на предавању под називом „Отисци времена, тачке сећања и линије успомена – колекција графика Божидара Продановића у Уметничкој галерији „Надежда Петровићˮ у Чачку“, које је одржано у оквиру изложбе ,,Божидар Продановић: загонетност реалних призора“.
ГРАФИЧКО МАЈСТОРСТВО
Најраније графике из Легата су из 1938, а најкасније из 2005. године, изведене у готово свим графичким техникама, што показује изванредно графичко мајсторство. Током средњошколских дана, студија на Академији, боравка у Пећи, повратка у Београд, професуре, путовања по Црној Гори, Македонији, Италији, све до Лофота у Норвешкој, Продановић у графици оставља „отискеˮ и утиске виђеног.
– Био је значајан ликовни уметник, али и педагог. Дуго је предавао на Академији ликовних уметности, касније на Факултету ликовних уметности у Београду. Продановићев опус тема у области графике су углавном пејзажи, портрети и аутопортрети у раном периоду његовог стваралаштва, током студирања, када настају актови, радови мртве природе, ентеријери. У његовом графичком опусу су посебно занимљиви пејзажи настали током његовог боравка у Пећи, где је радио као професор средње уметничке школе, од 1950. до 1953. године. Тај период је био прекретница у његовом стваралаштву. Иако је већ на студијама пронашао све мотивске преокупације своје уметности, која у том смислу није даље еволуирала, његов графички „рукописˮ драстично се мењао током времена. Од мирне, дескриптивне линије школских графика и жеље за реалистичним представљањем виђеног, у зрелој фази опуса Продановић у појединим графикама долази до готово потпуно апстрактних решења. Инспирацију проналази у шуму лишћа које опада, песми славуја, касу коња, звуку мора, модрини планина, сивилу гранитних стена, ружичастом небу, ликовима људи из предела које обилази, својој породици и пријатељима, елегантним покретима челисткиња и пијанисткиња, грациозном ставу балерина… – наводи Катарина Симеуновић.
ИЗВАНРЕДАН ХРОНИЧАР ВРЕМЕНА
Продановић је био изванредан хроничар свог времена, оставио је чак и записе, с обзиром на то да је био човек од пера, у којима сведочи о својим професорима, блиским пријатељима, уметницима.
– Свакако су ти „отисци“ времена у вези његовог родног краја, академских професора, пријатеља, породице. Али, ту су и етнографски „отисци“ током његовог боравка у Пећи, много је приказивао локално становништво, карактеристике народа, физиономију, фолклор, нематеријалну баштину и слично. У записима се доста присећао својих академских дана, био је то период његових личних преиспитивања и дилема. Душевно стање младог уметника, који је тек завршио Академију и отишао у потпуно нову средину, на неки начин се пројектовало на дела настала током боравка у Пећи. Уопште, Продановић је у већој или мањој мери био, или није био у току са актуелним ликовним дешавањима. Стварао је дела која су имала унутрашњу логику развоја, увек у складу са самим собом. Његова дела одишу потпуном, савршеном хармонијом, медитативношћу, самозадовољношћу, извесним уметничким мајсторством. Он је уметник који је до краја живота веровао у себе. Дакле, ова дела су одраз Продановићеве личности и односа према животу – рекла је за наш лист Катарина Симеуновић.
Н. Р.
