УСКОРО ПРВИ ГРАНСКИ КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЗА МЕДИЈСКЕ РАДНИКЕ У СРБИЈИ
Министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић са шефом кабинета Станком Дебељаковићем боравио је у уторак, 25. фебруара, у радној посети Чачку, где је, након састанка са градским руководством, уприличен сусрет са представницима чачанских локалних и регионалних медија и разговор о стању и проблемима у јавном информисању. Иaко су сви били позвани, један број медија се овом позиву није одазвао.
Министарство информисања и телекомуникација РС од маја 2024. године постоји самостално, претходно је ресорно било повезано са Министарством културе. Тада постављеног за министра у ресору иформисања и телекомуникација Дејана Ристића је дочекало: 2.184 регистрованих медија у Србији (штампаних, електронских и интернет), 76 новинарских удружења, три саморегулаторна тела, три синдиката са националном покривеношћу, десет синдиката регионалног карактера, 1.400 произвођача медија. На дужност је ступио са намером да „негује културу дијалога у коме ће сваки саговорник и медиј бити једнак и равноправан“ и позивом да „заједно раде и деле одговорност и резултате“.
Министар Ристић је истакао да је Министарство од формирања у континуитету у дијалогу са медијском заједницом и са онима који су део медијске заједнице, али и са локалним самоуправама, другим министарствима, међународним партнерима, са изадавачима и произвођачима медија, односно, са свима који креирају амбијент у медијској заједници и навео да је тај дијалог већ дао неколико „скромних“ резултата.
БУЏЕТ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ПОВЕЋАН ЗА 60 ОДСТО У ОДНОСУ НА 2024.
– Повећан је буџет на националном нивоу за јавно информисање за 60 одсто у односу на претходну годину која је била рекордна. Са друге стране, измењен је читав низ подзаконских аката који је релаксирао процедуре и омогућио транспарентније и целовитије суфинансирање производње медијских садржаја и едукације новинара. Оба медијска удружења, УНС и НУНС, забележила су током претходне године смањење броја случајева ометања рада новинара и угрожавања њихове безбедности за око 15 одсто. Министарство је, такође, посвећено тој теми и активно ради на култури дијалога, и управо то су ови састанци, којих у овом тренутку, у ових десет месеци, имамо више од 150. Ове активности, које су дијалошког формата, имају за циљ да покажемо да постоји потреба за дијалогом, да је дијалог лековит, нужан, да ми форсирамо дијалог равноправних и да смо отворени за сваког саговорника, за сваку тему. Код нас не постоји нежељени саговорник и нежељена тема. Ми не делимо медијска удружења на зависна и независна, провладина и антивладина, делимо их на медије и оне који то нису, на новинарска струковна удружења која то јесу и она која то нису, и у том смо дијалогу већ десет месеци – рекао је министар Дејан Ристић, захваливши свима који су се позиву одазвали.
РЕГУЛИСАЊЕ РАДНО-ПРАВНОГ И МАТЕРИЈАЛНОГ СТАТУСА МЕДИЈСКИХ РАДНИКА
Као посебно важан резултат рада овог ресора министар Ристић истакао је да се приводи крају формулисање Гранског колективног уговора који никада није потписан у Србији, а којим ће бити регулисан радно-правни и материјални статус радника у области јавног информисања који су, према његовим речима, били „препуштени на милост и немилост власника, а морају имати средства за живот да би иоле пристојно живели и радили“. Представници чачанских медија предочили су и друге проблеме медијске регулативе у Србији који се односе на трошкове штампе, високе обавезе према регулаторним телима за електронске медије, непропорционалну пројектну расподелу средстава према кадровској и квалификационој структури медија, законско дефинисање професије – новинар, шта је и ко може да буде новинар, како се ова одоговорна јавна професија не би сводила на „ниво личног доживљаја“ и послужила као „простор за манипулацију“, а неопходно је и дефинисање критријума ко може да региструје медиј…
– Оно, на чему интензивно радимо, што смо, такође, иницирали, то је потписивање Гранског колективног уговора у области јавног информисања и то је једина друштвена делатност у Србији у којој не постоји и није никада постојао потписан Грански колективни уговор. Министарство је посебно посвећено снажењу и побољшању радно-правног и материјалног статуса медијских посленика, посебно у локалним и регионалним медијима који се суочавају са бројним изазовима и тржишне утакмице и слободног тржишта и много чега другог. Стога смо, заједно са синдикатима, припремили Нацрт колективног гранског уговора који ћемо ускоро понудити и послодавачким удружењима и надам се да ћемо током пролећа бити у прилици да обрадујемо читаво наше друштво, а посебно медијске посленике тиме што ћемо их позвати на потписивање гранског колективног уговора, а потом, као ресорно Министарство предложити Влади Републике Србије да успостави његово проширено дејство, дакле, да обавеже све правне субјекте у области јавног информисања како се то ради у другим областима и да тиме тај Грански колективни уговор учини обавезујућим апсолутно за све, а не само за потписнике – истакао је министар Дејан Ристић и још једном захвалио синдикатима на конструктивном и мукотрпном раду, медијским посленицима, послодавачким удружењима и великим послодавцима у области јавног информисања који су препознали овај позив Министарства да се „и те како посветимо и побољшању радно-правног и материјалног статуса запослених у области јавног информисања“.
-Јер, не можемо очекивати квалитетно информисање, уколико су нам професионалци у тој области незадовољни и уколико не остварују елементарне услове за достојанствен живот. Ту смо да будемо партнер и показали смо да јесмо партнер и по том питању зато што смо то иницирали и водимо и тај сегмент дијалога који се односи на побољшање радно-правног и материјаланог положаја запослених. Веома сам оптимиста, да не лицитирам о датумима или недељама, али током пролећа ћемо потписати први Грански колективни уговор у области јавног информисања у Србији, икада – уверен је министар информисања.
БЕЗБЕДНОСТ НОВИНАРА?
Као посебни проблеми издвојени су безбедност и достојанство медијских радника који су често жртве вербалног и физичког насиља, изложени често угрожавању тела и физичког интегритета, с обзиром на чињеницу да се професионално први налазе на местима ризика у, данас, дубоко подељеном и дехуманизованом друштву.
– Министарство је укључено и у те процесе и активности како би се те појаве сузбиле. Оно о чему ми сведочимо, а причали смо и данас на састанку у Чачку, јутрос у Ужицу, јуче у Нишу и Крушевцу, и у бројним другим местима, сведочимо елементима хибридног рата. Сведочимо појавама организоване, смишљене дехуманизације и криминализације појединаца, почев од шефа државе, па по принципу, ако то радимо шефу државе замислите шта можемо да радимо вама, обичним грађанима. То су озбиљне хајке, то је такво таргетирање, унижавање личног достојанства грађанина РС, у овом случају, шефа државе, бројних других јавних делатника, јавних личности, медијских посленика, обичних грађана. Министарство у том смислу има врло ограничене надлежности, гро надлежности спадају у независна регулаторна тела, то су Савет за штампу за штампане медије, Савет РЕМ-а за електронске медије, и ми смо у континуираној комуникацији са тим независним телима како би они одреаговали у складу са законом, са друге стране, у комуникацији смо са тужилаштвима, са МУП-ом, са Министарством правде, са другим партнерима у оквиру медијске заједнице и читавог нашег друштва како бисмо афирмисали културу дијалога и како бисмо афирмисали то богатство у различитостима. И то показујемо свакодневно кроз ове наше сусрете и кроз заједнички дијалог и потпуно је нормално и пожељо да имамо различита мишљења – навео је министар Ристић, напомињући спремност да као Министарство саслушају неистомишљенике и признају аргументе уколико се покажу бољим од постојећих.
КЉУЧНИ ПРИНЦИП – ДИЈАЛОГ
О преливању политике у медије и читаво друштво, што се према његовом мишљењу, сада манифестује можда више него икада раније у најнегативнијем смислу, министар Ристић каже:
– Дубоке поделе и чињеница да у медијској заједници постоји 76 удружења, потврђују дубину и сложеност подела, међу њима су многа потпуно и отворено конфронтирана, у којима има уплива политике, личних пизми, нетрпељивости, потврђује да је област јавног информисања толико подељена. Зато нам је циљ да као Министарство будемо „глас грађана“, корективни фактор, и да културом дијалога и личним примером покажемо спремност да саслушамо другу страну. Морамо да стварамо амбијент у коме се води друштвени дијалог, а онда дијалог унутар сваке заједнице, што локалне заједнице, што еснафа. Иницирали смо тај дијалог, он је веома сложен и одвија се на различитим нивоима и никада нећемо од њега одустати и дајемо лични пример, тиме што, понављам, за нас не постоје зависни и независни медији, зависна и независна удружења, пожељни и непожељни саговорници, пожељне и непожељне теме. Сви саговорници и све теме су пожељне, докле год их неко кандидује као теме које су од значаја за друштво, а посебно за област јавног информисања. То је процес који ће потрајати, то могу као историчар да вам кажем. Ми смо почели сви заједно да трчимо један велики маратон и не смемо да се исцрпимо након сто, двеста, метара…
Сусрету са министром Дејаном Ристићем присуствовали су градоначелник Милун Тодоровић, заменик Владан Милић, помоћници Марјана Петронијевић и Мирослав Петковић, председник Скупштине града Игор Трифуновић и Дејан Васовић, руководилац канцеларије за стручна радна тела извршних органа.
Зорица Лешовић Станојевић
Фото: З.Л.С. и „Матрикс студио“
