Огромна „глад“ за природним ресурсима са једне стране, а са друге све веће количине разног отпада у животној средини, главна су одлика савремене потрошачке цивилизације. Има ли еколошки прихватљивих решења?! И колико су она хитна?! Кружна економија у управљању отпадом и рециклажом је за сада једини одговоран допринос очувању природних ресурса и што је веома значајно, економски веома испатива. О овоме је говорио немачки проф. др Петер Хек, један од оснивача Универзитета циркуларне економије са седиштем у Триру, на научно-стручном скупу „Циркуларна економија као основ одрживог индустријског друштва“. Вишечасовно предавање уз бројна питања публике одржано је у уторак, 11. фебруара, на Агрономском факултету у Чачку. Организатори свеобухватног и занимљивог предавања су Удружење грађана „Трибина Чачак“, Форум привредника Чачка и Агрономски факултет у Чачку.
„Циркуларна економија се може сматрати основним алатом за отклањање дивергентних процеса који настају у класичној линеарној капиталистичкој економији, пре свега, честе хиперпродукције са свим штетним последицама које са собом носе, економске и финансијске кризе, политичко-војни сукоби и стални нетолерантни притисци на животну средину“, истакли су организатори на почетку предавања. Значај овог скупа је и због тренутног стања, јер, како је речено, „Србија је суочена са низом проблема у области управљања животном средином, као што су загађење ваздуха и воде и производња велике количине отпада свих врста“.
Професору др Пeтеру Хеку, који је родоначелник идеје о увођењу циркуларне економије у праксу, ово је други долазак у Чачак. Поредећи оно што је сада видео и време од пре 15 година, рекао је да се у нашем граду није много тога променило по овом питању.
– Не види се неки напредак, али постоји велики потенцијал. Потребно је прво направити добру анализу, а онда на прави начин хендловати ресурсе… У Србији је велики проблем управљање отпадом, јер се углавном одлаже на депоније, што је у Европској унији сада забрањено. Када би се то променило, много новца би се уштедело, а то је генерално будућност. Циркуларна економија је нов и много одрживији начин развоја друштва – нагласио је др Петер Хек.
Логистичку подршку за предавање дао је Агрономски факултет. Декан ове научно-образовне установе проф. др Томо Милошевић рекао је да је циркуларна економија тренд у свету и да је неопходно да се и Србија укључи у ову причу.
– Много људи се одазвало позиву да дође на ово предавање. Сматрам да ће имати неког резултата. Може довести и до промене размишљања наших привредника о циркуларној економији, а што ће допринети општем добру друштвене заједнице. На нашем факултету имамо неколико стручњака, а неки већ раде на интернационалним пројектима, који могу да допринесу да се циркуларна економија спроведе у праксу, а не да остане мртво слово на папиру. Досадашњи начин размишљања „да произведем, узмем, користим и бацим“ представља велику баласт, поготово отпад из индустријске категорије, али и из других делатности, па и пољопривреде – рекао је проф. др Милошевић.
Испред Форума привредника Чачка присутнима се обратио Александар Милојевић:
– Наше тренутно руковођење отпадом је непримерено трендовима у свету. Морамо да радимо тако да постанемо свесни да то није отпад, већ да може да буде наш највећи ресурс и потенцијал у даљем економском и привредном развоју – рекао је Милојевић и додао да се нада да ћемо у Србији у будућности имати довољно памети да примењујемо оно о чему је на предавању говорио проф, др Хек, а што се увелико ради у Немачкој.
Велимир Митровић поздравио је госта из Немачке и остале учеснике испред Удружења грађана „Трибина Чачак“.
– Одлагање отпада је одлагање проблема, односно пребацивање проблема на нове генерације. А то у најмању руку није фер! Да не говоримо о томе да се на овај начин проблеми нагомилавају – рекао је, поред осталог, Митровић.
Осим о значају циркуларне економије, проф. др Хек је говорио о Кампусу нулте емисије из Биркенфелда, правном оквиру ове економије у Европи и Немачкој, о разним механичко-биолошким третманима отпада, укључујући примену инсеката, биоенергетским селима, којих у Немачкој има око 400, а која целокупну енергију производе из својих ресурса, из обновљивих извора енергије и рециклираних материјала…
На веома посећено предавање организатори су позвали представнике Министарства заштите животне средине, Министарства рударства и енергетике, невладиног сектора, политичких организација, Града Чачка, Сталне конференцијe градова и општина Србије, привреднике, као и представнике комуналног сектора.
В. Т.
ФОРМИРАТИ РАДНО ТЕЛО ЗА УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ
Идеја организатора је да се на основу изнетих чињеница и искустава из праксе предавача, сагледају могућности и заинтересованост свих актера у друштву за формиирање радног тела које би осмислило, покренуло и координирало процес одрживог управљања отпадом свих врста, а који се производи у Србији и директно загађује животну средину.
– Радно тело би требало да чине представници свих заинтересованих надлежних институција, истакнути референтни стручњаци из Србије и окружења, представници научних и образовних институција, предшколских установа, као и сви они који су спремни да учествују у раду – навели су организатори предавања.
