Остану прикачени 15 дана на неком делу тела, углавном, на руци. Корисник на мобилном телефону има апликацију која га на свака три минута обавештава о резултатима. Водоотпорни су, не сматају свакодневном туширау, ни купању у мори и базену у дубини до два метра. То су основна својства сензора марке „Sinocare“.
У чачанском Друштву за борбу против шећерне болести „Diabetes mellitus“ одржана је друга радионица о коришћењу сензора за стално мерење нивоа шећера у крви. И овога пута је неколико чланова, оболелих од дијабета типа један, добило прилику да их испроба. Основна упуства о њиховој употреби пренели су им Јасна Николић, представница „DMC“ лабораторије, овлашћениг дистрибутера „Синоцаре“ сензора, као и Душан Кнежевић, члан Удружења „Спорт и дијабетес“ из Новог Сада. Њих двоје су и на првој радионици, уочи Савиндана, поставили неколико сензора члановима Друштва „Diabetes mellitus“. Искуства првих корисника су изванредна.
– Први пут сам користила сензор. Хтела сам да пробам, јер су ме пре тога болели прсти, због сталног боцкања. Овако је много лакше и једноставније. На свака три мунута стижу обавештења да ли је шећер висок или низак. Можемо у апликацију да унесемо и податке о храни коју смо јели, када и колико смо примили инсулина. Раније смо све те важне податке, које показујемо лекарима, бележили у свеске. Морали смо и да се боцкамо на сваких пет, десет минута, или сат времена – каже Исидора Јојић.
Она је од дијабета оболела у детињству. Откривен је, када је била први разред основне школе. Од тада је прошло 15 година и сваки дан је трпела боцкања да би измерила ново шећера у крви.
– Пошто активно тренирам кошарку и трчање, требало ми је три, четири дана да се навикнем. Вреди, врло је корисно. Могу нормално да изађем у град, или било где, а да не размишљам стално о мерењу шећера – наводи Владимир Јелић.
Врло је корисно и његово искуство, када је реч о спорту и дијабету. Определио се за дисциплине које захтевају већи физички напор.
– Највише ми пријају кошарка и трчање. Саветовао бих свима да се баве неким спортом, нарочито особама којима је дијабет тек откривем, без обзира на године. Препорука стручњака су шетња и брзо ходање, али могу се бавити било којом дисциплином, ако им прија – сматра Владимир.
Већини корисника сензори су постављени на руци. Ипак, то није правило.
– Може прикачен на бутине, или неки други део тела. Зависи како коме одговара. Сезнор не смета приликом туширања или купања, ипак га људи носе 15 дана. Могу се купати и у морима и базенима у дубини до два метра. У већој дубини могу остати до пола сата – наводи Јасна Николић, „Diabetes medical care DMC“ лабораторија.
Неколико чланова је и на другој радионици прошле седмице добило сензоре. Ускоро би требало да буде одржана о трећа да би више људи старијих од 18 година, бар 15 дана, имало прилику да безболно и једноставније првери ниво шећера у крви.
