УКРАСНИ ПРЕДМЕТИ КОЈИ НОСЕ ЕМОЦИЈУ, УСПОМЕНУ И ЛИЧНУ ПРИЧУ
Када смо, пре више од две године, писали о „златнимˮ рукама Ане Стефановић које плету златну жицу, људи су још увек откривали границе њеног талента, да би њене уметничке рукотворине временом постале својеврсни естетски потпис на који све чешће наилазимо ако се пажљивије осврнемо око себе. Ана је усавршила своју технику и обогатила стил новим начинима рада и материјалима, али оно што увек остаје исто јесу нежна осећања, мир и благост који су уплетени у њена дела и пренети у простор који обогаћују, а ту су увек и осмех, црвена машница и неки посебно осмишљен и персонализован детаљ.
Разговарали смо са Аном о начину њеног рада, неким новитетима насталим у њеној радионици, малој помоћници која, уз супруга, пружа највећу подршку, о посебности празничних украса, али и свих осталих уникатних предмета који су израз Анине бескрајне креативности и „златне душеˮ.
Подсетимо се ко је заправо „Жица дангубицаˮ и како су од мало жице настала препознатљива уметничка дела која красе многе објекте и домове, пре свега у нашем граду?
‒ „Жица дангубицаˮ је спој уметности и заната, мој посао из снова, мале рукотворине, урамљене декорације од речи и облика у једној линији исписане жицом. Одавно у себи носим жељу да се креативно изражавам, што је донекле и мој посао васпитача могао да ми пружи. Како нисам успевала трајније да решим питање запослења у струци, окренула сам се ономе што ме је, поред рада са децом, одувек привлачило и радовало – рукотворинама. Док сам претраживала популарне друштвене мреже у потрази за инспирацијом и идејама, открила сам уметност савијања жице и исписивања речи од жице, што сам касније прилагодила свом сензибилитету и начину рада. Сада, када се све прави серијски, рукотворине за мене имају посебну вредност. Оне захтевају велико стрпљење, прецизност, смиреност и труд око сваког детаља, али доносе и велику радост и резултат су тренутне инспирације и расположења.
Како напредује Ваш креативни рад и да ли сте открили неке нове могућности и начине испољавања свог талента у односу на првобитне рукотворине?
‒ Оно што је ново у мојој радионици и што је још увек у процесу разраде идеје јесте комбинација акрила на платну и жице. Први такав рад је настао у част нашег Чачанина Боре Ђорђевића. То је насловница албума „Рибље чорбеˮ под називом „Остало је ћутање’ˮ, на којој сам назив исписала жицом. Идеја ми је да такве радове израђујем и за личне поруџбине. Поред тога у плану су и беџеви са речима и симболима по жељи.
С обзиром на то да је иза нас време новогодишњих и божићних празника, у свој асортиман уврстили сте и украсе за јелку. На који начин их израђујете, који су основни мотиви и какву атмосферу помоћу њих желите да постигнете у дому у ком се нађу?
‒ Као и сваке године, ту су новогодишњи и божићни украси који су људима интересантни и углавном их купују као поклон. Израђујем их од жичаних кругова обмотаних црвеном вуницом са црвеном машном. У њих извезем речи који су људима важне, а најчешће су то имена укућана и речи као што су „љубавˮ, „срећаˮ, „породицаˮ или неки важан датум. Њихова уникатна израда додаје лични печат новогодишњем декору. Из моје радионице одлазе са жељом да донесу радост – и оном који поклања и оном који их добија на поклон.
Помоћ је увек добродошла у сваком послу, а Ви већ неко време имате малу помоћницу у породици. Како Ваша ћерка реагује на посао којим се бавите, воли ли да се укључи у креативни процес и који су њој најдражи радови које сте направили до сада?
‒ Како ћерка расте тако расте и њено интересовање за то што мама ради. Воли сама да се игра жицом, али су јој ипак омиљенији радови које сликам на платну. Препознаје моје радове када их примети негде у граду и воли када их поклањамо нама драгим људима.
У сваком предмету који сте израдили осети се да сте се баш њему емотивно посветили и да сте за сваког наручиоца додали нешто посебно и својствено управо њему. Које су најчешће реакције наручилаца, да ли имате довољно посла и уживате ли и даље у процесу рада као на почетку?
‒ Људи који воле моје радове највише цене управо то што сваки комад носи сопствену причу и изражава аутентичност. Комбинација флексибилности жице, маштовитих облика и прилагођених детаља чине моје радове идеалним поклоном или персонализованим додатком сваком простору. Људи их воле и, већ пету годину заредом, интересовање не опада, а верујем да је разлог управо то што моји радови нису само украсни предмети већ носе емоцију, успомену и личну причу. У њиховој изради уживам у сваком тренутку, јер сваки комад носи део моје креативности и посвећености. Рад на овим уникатним предметима доноси ми задовољство јер сваки пут стварам нешто ново и посебно што, не само да изражава жељу оног ко је то поручио, већ и моју љубав према занату.
Назире ли се остварење Ваше жеље да имате сопствену радионицу и на који начин, док се то не реализује, заинтересовани људи могу поручити неки уметнички комад начињен од златне жице и „златнихˮ руку?
‒ Жеља да имам своју радњу и радионицу коју људи могу да посећују и да купују радове, као и да гледају процес израде, још увек је само жеља, али сам срећна јер ипак имам радионицу која је посебна по томе што одише топлином дома. Налази се у стану у коме живим и она није само простор за рад већ је место где се креативност и свакодневни живот природно преплићу.
Марија Миљуш
