Društvo Zdravstvo

НАЈВАЖНИЈИ СКРИНИНЗИ ЗА РАНО ОТКРИВАЊЕ КАРЦИНОМА

ОБЕЛЕЖЕН 4. ФЕБРУАР, СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ РАКА

После кардиоваскуларних болести, свуда у свету карциноми су у врху, не само по броју оболелих, већ и по броју преминулих. Иста црна статистика важи и за Србију. Светски дан борбе против рака, 4. фебруар, обележен је данас и на Градском тргу у Чачку. Представници Завода за јавно здравље, у сарадњи са сталним партнерима – Друштвом за борбу против шећерне болести „Diabetes mellitus”, Службом поливалентне патронажне Дома здравља и Црвеним крстом Чачка, делили су промотивно-едукативни материјал о мерама примарне и секундарне превенције карцинома заинтересованим суграђанима, који су могли на лицу места да провере и ниво шећера у крви.

Акцијом на Градском тргу организатори су желели суграђанима да укажу колико су у борби против карцинома важне превентивне мере, подсетила је др Данијела Парезановић, шеф Одељења за промоцију здравља у Заводу за јавно здравље Чачак.

– Ове године почиње трогодишња кампања под слоганом „Уједињени у порукама, јединствени у причама“, која пацијента оболелог од малигне болести и њихове приче ставља у центар пажње, што би, и иначе, требало да буде суштина. То значи, да сваког пацијента треба посматрати као посебну индивидуу, јер чак и када је реч о истој врсти карцинома, приступи лечења су различити – рекла је др Данијела Парезановић.  

У Србији, као и у целом свету, најчешћи је карцином плућа. На другом месту је карцином дојке, а иза њега карцином дебелег црева. Код мушкараца је најчешћи управо карцином плућа, затим карциноми дебелег црева и простате. У женској популацији најчешћи је рак дојке, а онда плућа и дебелог црева. За многе постоје скрининз програми и опште мере превенције, нагласила је докторка Парезановић.

– Још немамо организован скрининг за карцином плућа, јер је неопходно урадити ЦТ, односно, компјутеризовану томографију, са малим дозама зрачења. Међутим, она се још не може примењивати код целокупне популације, већ код оних који у анамнези имају некога у блиској породици који је оболео од карционома плућа или су дугогодишњи пушачи – објаснила је она и додала да се овај скриниг спроводи у неким општинама и градовима као пилот програм, али не и у Чачку.

У Србији су скринингом, као секундарном мером превенције, обухваћени карциономи дојке, дебелог црева и грлића материца.

– Циљ ове мере је да код широке популације, код које не постоје симптоми, пронађемо оне код којих је болест већ почела… Апелујем пре свега на суграђанке, старосне доби од 50. до 69, да ураде мамографски преглед значајан за откривање карцинома дојке. Оне између 25. до 64. године треба да ураде скрининг карцинома грлића материце, односно Папа тест код свог изабраног гинеколога. И жене и мушкарци старији од 40 година код свог изараног лекара опште праксе могу да ураде тест на окултно (скривено) крварење. То је једноставна метода којом се могу открити први симптоми карцинома дебелог црева – рекла је докторка Парезановић.

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, који води Регистар за рак, према последњим сређеним статистичким подацима из 2021. године, у Моравичком округу највећа стопа оболевања је од карцинома плућа, од кога је те године оболело 234 особе, 76 их је умрло. Од карцином дојке оболеле су 134 жене, а 42 су умрле. Од карцином дебелог црева и ректума оболела је 121 особа, 48 је умрло.

Све ове бројке указују да се болест готово код трећине заврши фатално! Зато лекари упозоравају и апелују да не треба чекати да се појаве симптоми болести, већ бар једном годишње код лекара проверити своје здравље. Посебно урадити доступне скрининг прегледе, јер ако се отркију на време, па и ова три најзаступљенија карциона, могу се успешно лечити!

Весна Тртовић

„ЦРНА“ ПРЕДВИЂАЊА ЗА НАРЕДНЕ ДЕЦЕНИЈЕ

Процењује се да ће до 2050. године број новооткривених случајева рака у свету бити увећан чак за 77 процената. Осим очекиваног продуженог трајања живота и даље ће бити присутни познати фактори ризика (пушење, алкохол и гојазност), али и висока учесталост фактора ризика из животне средине, попут загађења ваздуха. Све обе бројке биће знатно веће у неразвијеним земљама

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.