У сећању на снажни привредни потенцијал Чачка, значајно место заузима Фабрика термотехничких уређаја и монтажа „Цер“. Основана је 3. фебруара 1953. године,издвајањем из Војно-техничког предузећа „Боба Милетић“ које је формирано 1. јануара 1948. године.
За време полувековног рада и развоја, „Цер“ је значајно допринео развоју града Чачка и изградњи земље у целини.
Производни програм у оснивачкој фази базиран је на ремонту опреме увезене из Немачке у оквиру одштете нациста за ратна разарања у Југославији. Начин на који је „Цер“ растао и развијао се у организационом, програмском и кадровском смислу пример је за уџбенике. Рад фабрике био је заснован на коришћењу постојећег знања и стварања новог, кроз истраживања и иновације. Сваки нови производ уносио је климу оптимизма у Фабрику. Током 70-тих и 80-тих година стално је унапређиван статус радника у материјалном и духовном смислу. Појам „другови“ био је на врху свих вредности. Била је привилегија радити у таквој фабрици.
Пратећи инвестиционе активности у индустријализацији земље, „Цер“ је развојем својих програма омогућио брзо опремање домаћих фабрика машинама, уређајима и технолошким линијама у машиноградњи, електроиндустрији, грађевинарству, пољопривреди, прехрамбеној индустрији, рударству… Снажан програмски развој омогућен је планским школовањем кадрова свих категорија, уз сарадњу са бројним школама, факултетима и институтима.
Такав кадровски потенцијал „Цер“-а постао је расадник кадрова за наше факултете, институте као и за бројне домаће приватне радионице.
Својим производним програмом „Цер“ је омогућио реализацију неких државних планских потреба нарочито у војној индустрији, пољопривреди и прехрамбеној индустрији.
Високи технички ниво машина, уређаја и технолошких линија из свог производног програма и своју организациону и кадровску снагу показао је организујући симпозијум о процесима сушења пољопривредних производа у Пољској – Варшави 1977. године. На симпозијуму су учествовали поред „Цер“-ових стручњака и неколико института из СФРЈ и Пољске. Тих година добија послове у европској конкуренцији, а нека техничка решења улазе у светску литературу.
У организационом смислу „Цер“ је пратио законске прописе, а у техничкој организацији уведен је систем ефикасног праћења свих производних фаза – од начина обележавања, архивирања и дистрибуције документације до производних погона и финансијске реализације. Систем је био претеча европског система квалитета ISO-9000.
За исхрану својих радника изграђена је менза са модерном опремом за спремање хране.
„Цер“ је имао своје Културно-уметничко друштво са фолклорним ансамблом, Фудбалски и Шаховски клуб, слао је своје раднике на летовања у земљи и иностранству, давао велики број стипендија ђацима у средњим школама и на факултетима.
У полувековном постојању „Цер“-а највећи резултат је изграђена клима другарства, пријатељства и међусобног поштовања радника свих нивоа образовања.
И на крају у животном веку фабрике није био ниједан случај злоупотребе службеног положаја одговорних руководилаца.
Нестанак „Цер“-а са привредне сцене узрокован је распадом СФРЈ, санкцијама међународне заједнице, дивљачким НАТО бомбардовањем 1999. године и друштвеним променама 2000-тих година.
Бројни „Цер“-ови пензионери и њихови наследници у стамбеним комплексима „Цер“-а сетиће се да им је те станове доделила њихова фабрика.
У оквиру групације фабрика машиноградње Србије и СФРЈ, „Цер“ је својом техничком организацијом и програмским развојем са низом иновација на свим техничким нивоима идеалан пример за савремена истраживања пожељне структуре привреде и модела реиндустријализације земље сопственим кадровским потенцијалима.
Текст: Милош Урошевић
Фото: Монографија „Цер – 1953 – Чачак 2009“, архива Слободана Ивановића, некадашњег директора Сектора за контролу и иновације „Цера“
