„ЗАЈЕДНО ЗА РАВНОПРАВНОСТ“, НОВИ ПРОЈЕКАТ УДРУЖЕЊА „ЛАРИС“
Жене су и даље у многим сегментима друштва неравноправне, скрајнуте, па и невидљиве, јер се прича о родној равноправности често своди на фразе и пароле. У пракси је то значајно другачије. То потврђују и истраживања која су урађена у Србији протеклих година. Удружење „Ларис“ из Чачка, ослањајући се и на резултате свог истраживања из 2022, покренуло је крајем прошле године пројекат „Заједно за равноправоност“. Спроводи га заједно са Удружењем женског предузетништва „Надежда Петровић“ и Удружењем „Снага села“. Ово је наставак дугогодишњег залагања „Лариса“ да утиче на доносиоце одлука у локалној самоуправи, како би се родна равноправност нашла у званичним документима, као основи за остваривање права у пракси.
Пројекта који ће се реализовани у наредних пет месеци на територији Чачка, на градском и сеоском подручју, требало би да допринесе остваривању и унапређењу родне равноправности и заједничком деловању удружења жена у свим областима у нашем граду.
Љиљана Петровић, председница Удружења „Ларис“ подсећа да родна равноправност подразумева равноправно учешће свих лица, без обзира на родну припадност, у свим областима друштвеног и приватног живота, као и њихов равноправан положај и једнаке могућности за остваривање својих права.
– Да су жене у неравноправном положају показују и подаци из Стратегије родне равноправности Републике Србије. И истраживаље Лариса и партнерских организација из 2022. су са сличним показатељима. Оне су више незапослене него мушкарци, неједнак је ниво зарада, јер, углавном, мушкарци раде у боље плаћеним професијама. Посебно је тешко женма старијим од 45 година. Оне најчешће брину и негују старије, болесне, децу, одричући се често професионалног живота. Жене су чешће изложене породичном насиљу, мање их има у многим областима, на руководећим функцијама, у одборима месних заједница… На пример, у некој месној зајдници реновиран је фудбалски терен, а женама је, ипак, значајније, да ли постоји добро улично осветљење, не само због личне безбедности!.. – неки су од примера које наводи Љиљана Петровић.
Како каже, Република Србија је успоставила механизме за родну равноправност на свим нивоима власти: законодавни, извршни и независни механизми за праћење на националном, покрајинском и локалном нивоу.
– Влада Републике Србије успоставила је Координационо тело за родну равноправност још 2014. године, са мандатом да координира рад Владе и напоре у остварењу родне равноправности – наводи Петровић и додаје да Чачак још није усвојио Локални акциони план за родну равноправност и да је то један од приоритета пројекта „Заједно за равноправност“.
– Већина локалних самоуправа има овај документ. Као удружење учествовали смо у изради Плана развоја Града Чачка, била сам члан Радне групе и у План развоја је ушло и то да треба да буде усвојен ЛАП за родну равноправност, који ће, поред осталог, дефинисати активности и мере за остваривање овог права, као и да буду формирана тела за реализацију. Заправо, ЛАП за родну равноправност одређује локалне политике и обавезе локалних институција и јавних предузећа, као и остваривање практичних потреба жена у разним областима – здравствене и социјалне заштите, запошљавања, предузетништва, безбедности, борби против насиља, увођење додатних услуга и сервиса, посебно у селима – бриге о старима, већег броја вртића, бољег интернета… На тај начин се даје већа подршка не само жени, већ и целој породици – појашњава Љиљана Петровић.
Удружења жена са територије Чачка, у оквиру пројекта „Заједно за равноправност“ утицаће партнерским деловањем на доносиоце одлука да у најскорије време усвоје овај План.
– Усвајањем и реализацијом ЛАП-а за родну равноправност плана Град Чачак потврђује решеност да обезбеди што је могуће већи обим поштовања родне равноправности у својој средини и исказује решеност да извршава све препоруке Владе РС, који се односе на унапређење родне равноправности. Реч је о пројекту јавног заговарања, значајан и женама предузетницама и удружењима жена са села, која су веома активна на територији Чачка, због чега су нам они партнери на пројекту – каже Љиљана Петровић и истиче да је крајњи циљ стварање „женске мреже“ на територији Чачка, која ће континуирано радити на остваривању родне равноправности.
– Пројекат се реализује кроз две фазе. У првој је циљ да на локалном нивоу направимо договор са свим другим удружењима жена и удружењима која се баве питањима права жена, као и са онима жене воде, да формирамо и званично „женску мрежу“. Наравно, неформално она већ постоји, јер на локалном нивоу већином удружења има добру сарадњу. У другој фази предвиђени су разговори са доносиоцима одлука и политичким актерима у локалној самоупави. Планирали смо три панел дискусије, а у мају и велику конференцију на коју ће бити позвани и представници различитих институција и локалних организација које у свом деловању имају и родну равноправност –
По званичним статистикама, да би се достигла пуна родна равноправност у Србији потребно је много деценија. Председница „Лариса“ Љиљана Петровић каже да је важан сваки корак како би се остварио бољи квалитет живота жена, а самим тим и целог друштва.
Весна Тртовић
Пројекат се реализује у оквиру пројекта „ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији“ који Београдска отворена школа спроводи у партнерству са организацијама цивилног друштва: Новосадском новинарском школом, ENECA, Ужичким центром за права детета, Новом планском праксом, Сигурном стазом, Младим пољопривредницима Србије и међународним партнером, фондацијом Фридрих Еберт (Friedrich Ebert Stiftung). Пројекат је подржан од стране Европске уније и реализује се у периоду од 2023. до 2026. године.
