Он је дипломирани архитекта, кувар, уметник, кративац. У полуларном шоу програму доспео је међу 18 најбољих. Претходно је прошао „сито и решето“ да би могао да се такмичи. Зато је било који пласман велики успех, а дуже је остао у игри. Упамћен је и да је жирију сервирао слатку савијачу са сосом од малина, сиром и поврћем. Није важно ни што га је, баш када није требало, збунило трик питање судија, већ његова упорност да обично претвара у необично, другачије и лично. Такав однос има према сваком послу којим се бави…
Ни кување, као и уметност пројектовања и обликовања зграда и осталог животног простора не морају бити само сталне људске потребе. И сваки други део свакодневице је лепши и савршенији са једноставним зачинима. Нису они тајна, ако се не ухватимо у замку досаде и пуког испуњавања основних потреба за храном. Бојан увек проналази нове зачине.
– Мислим да ми је након овог такмичења потпуно јасно да кување има емотивну компоненту и потенцијал да исприча причу. Занимљиво је и колико су гледаоци, док су пратили такмичење и упознавали нас преко малих екрана, стицали утисак како ко кува, иако нису пробали оно што смо спремали. Уколико су им неки били драги, или су успевали са њима да се на неки начин идентификују, сматрали су их добрим куварима и за њих су навијали. Укус је субјективни доживљај. Није сличајно да већина људи, када их питате, на пример, чија је сарма најбоља, обично одговоре: „Мамина!“ Једноставно, храна евоцира нека лепа сећања из детињства, осећај збринутости, љубави и бриге. Колико нам је неко јело укусно, често зависи и какав однос имамо према особи која га је спремала. Где год има емоција и међуљудских односа, ту је и непресушан извор приче – уверен је Бојан Ћировић, дипломирани архитекта, учесник емисије „Мастершеф Србије.“ Такмичење је довољан разлог да га назовемо куваром. Вероватно, ни већина професионалаца никада није стекла тако разноврсна искуства као учесници те емисије. Иако су добар покретач, емоције морају бити обликоване и знањем. А, Бојан воли и жели стално да учи.
– Кувањем и спремањем хране сам се занимао још као мали. Помагао сам мами у кухињи, баки на селу, а често сам и самостално нешто припремао, док сам чекао родитеље да се врате са посла. Одувек сам волео да цртам, да се бавим ручним радом, занатством и уметношћу, све у чему сам могао да испољим креативност и да створим нешто лепо и корисно, нешто што усрећује друге људе. Кување се током година, као и дизајн и архитектура, показало као поље на коме највише уживам и најбоље показујем своју умешност. Све занимације које сам практиковао као мали, радим и данас, тако да имам утисак да никада нисам престао да се играм и уживам, чак и у професионалној каријери – каже Бојан.
МАМА, БАКА, ТЕТКЕ
Од детињства је прихватао кулинарске савете Џејми Оливера, Гордона Ремзија, Најџеле Лосон. Ипак, до скоро, код нас нису биле доступне многе намирнице које су они користили у својим рецептима. За наша јела, којима остаje веран, није морао да тражи боље учитеље од најближих. Остали су добро упамћени и укуси њихове хране.
– Мамине пуњене паприке и шпагете болоњез, баба Маријина пита савијача и крофне, тетка Славине кифлице и посластице, тетка Јелицини салчићи и гибанице, тетка Миланкин подварак и питице. Увек сам волео да једем, а њихово кување је било знак пажње и бриге, па су ту врсту језика љубави пренеле и на мене – појашњава основе доброг кувања.
СМЕЛОСТ
Његов корак даље је и изглед хране. Често може да завара, али је важан. Некада је и пресудан да бисмо пробали неко јело. Бојан воли да сачува природан изглед намирница, али и да их добро усклади. Важно је да буду једнако исечене, добро термички обрађене, као и да су сосеви и пиреи сјајни и глатки. Како каже, лепота долази од добро припремљених намирница, али и њихове шареноликости и подударних укуса. Савршенство људске руке види и у сиревима. Показују колико укуса и разноврсности може настати од млека.
– У Француској сам за три, четири дана, колико сам тамо био, за сваки оброк јео сир и хлеб. Изгледа да су и Французи опчињени сиревима, као и ја!
Та једноставност га је водила и кроз такмичење „Мастершеф Србије.“ Можда није могао у тренутку да се сети још једне сорте малина из нашег краја, осим виламета, али је у једном оброку представио наш крај у слано-слатким укусима. Ни после емисије не одступа од чачанске и српске хране, његовом руком спремљене и са додатком времена у коме живи.
– Пласман међу 18 најбољих је велики успех. Можда гледаци не знају, али томе претходе селекција и кастинг који трају неколико месеци. С обзиром на невероватну гледаност те емисије, можете претпоставити да је конкуренција огромна. Сваке седмице нас је чекало доста учења, задатака, тимских изазова. Сматрам да су сви учесници сјајни кувари, али оно што је издвојило наше финалисте су невероватан такмичасрки дух, радна етика, дисциплинованост, борбеност, креативност, много учења и одрицања. Та два месеца су заиста тест мотивације, нерава и издржљивости. На крају су остали Стефан и Ања. Обоје су били изванредни. Честитам им и овим путем, јер су се борили часно, срчано и професионално, а те особине красе једног мастершефа – напомиње Бојан.
НАСЛЕЂЕ, КВАЛИТЕТ, ЕСТЕТИКА
Бојан је одрастао у Горњем Милановцу и Чачку. После Гимназије, уписао је Архитектонски факултет у Београду, завршио основне и мастер студије. Први посао, после пандемије вируса корона, био му је у Португалу. Радио је у једном архитектонском бироу за реконструкцију и пројектовање стамбених објеката.
– Рад у тој земљи ми је много значио.Португалци се у Европи и свету се истичу по неговању градитељског наслеђа, виских технолошких нивоа градње, саременим естетским стандардима. То су квалитети који се поклапају са мојим личним и професионалним стандардима. Имао сам прилику и да са својим колегама учествујем на првом интернационалном архитектонском конкурсу. Пројектни задатак нам је била реконструкција старих силоса у Буенос Аиресу. Од неколико стотина пријављених, наш тим је био међу финалистима. После тог професионалног поглавља, пожелео сам да проширим знање ван своје струке и направим екскурзију у дисциплине које су сродне архитектури. Прилика ми се пружила у Београду у мултудисциплинарном студију за израду пројеката у архитектури, дизајну, високој моди и анимацији у коме радим и данас. Наши пројекти се реализују у Европи и Америци. Сарађујемо са компанијама, попут, „Google“, „Youtube, „Meta“, „Cartier“, „Coach“… – прича Бојан о свом професионалном правцу.
Ако нису пуко задовољење основних потреба, архитектура и кулинарство имају доста заједничких именитеља и прича. Причају их њихови градитељи и конзументи. Невероватна је и њихова способност да добро врате добрим. У пролазној свакодневици, чине и мале тренутке уживања. Само, храна неминовно предњачи.
– Кување је сасвим обична, свакодневна ствар, доступна скоро свима, а неисцрпан је извор малих животних радости и уживања. Поручуо бих свим куварима-аматерима, који имају невероватну љубав према кувању, мало знања и амбиције да се пријаве за такмичење „Мастершеф“. Остало ми је у најлепшем сећању. Памтићу га по дивним пријатељствима, мноштву драгоценог знања, по пажњи и љубави публике, приликама и отвореним вратима. Прихватите изазов, сањајте велико и живите узбудљиво. На крају остану добре приче – порука је свестраног Бојана Ћировића.
Фото: Инстаграм налог Бојан Ћировић
