ОТВОРЕНА РЕВИЈАЛНА ИЗЛОЖБА „ЧАЧАНИ, ЛИКОВНИ СТВАРАОЦИ“
Осма годишња изложба, под називом „Чачани, ликовни ствараоци“, отворена је прошлог петка, 17. јануара, у Ликовном салону Културног центра. На ревијалној изложби је представљена ликовна сцена Чачка, односно, 15 академских уметника са 24 рада. Своја дела су изложили познати чачански сликари, али и млади уметници: Мијалко Ђунисијевић, Велимир Милићевић, Мирко Ковачевић, Јанко Митровић, Зорана Перуничић, Магдалена Властелица, Весна Петровић, Ивана Кнежевић, Маја Васовић, Јована Василић, Сандра Нинић, Немања Петрић и Петар Матовић, као и вајари Марко Јозовић и Теодора Војиновић. Изложба ће бити отворена до 5. фебруара.
„СЛИКАМ, ДАКЛЕ, ПОСТОЈИМ“
– Ове године је мањи одзив ликовних уметника, него иначе. Али, надамо се да ће убудуће бити боље, да ће ова изложба бити много богатија, с обзиром на то да у Чачку има доста уметника који се баве ликовним стваралаштвом. Радићемо и даље, са жељом да будемо више примећени – нагласила је уредница Ликовног програма Културног центра Весна Петровић, отварајући изложбу „Чачани, ликовни ствараоци“, на којој су изложена и њена два рада из циклуса „Сан о слободи“.
Својевремено је академска сликарка Весна Петровић, поводом отварања своје самосталне изложбе, за медије изјавила да човек полако, неосетно утања у сопствену неслободу…: „Назив изложбе „Сан о слободи“ је дошао спонтано. Вратила сам се давнашњој љубави у ликовном изразу, а то је апстракција, за коју мислим да је најслободнији од свих прваца… Пред вама је моја борба са собом, моје унутрашње биће… Овде су уткане године, много размишљања и много бола. Ово је мој дуг најближима, мојим пријатељима… Да ли ће вам бити блиско или не, не знам? Али то сам ја. Сликам, дакле, постојим“.
„И ЧИТАЊЕ ПЕСАМА ЈЕ УЈЕДНО И ПИСАЊЕ ПЕСАМА“
Посетиоци на овој изложби могу видети и слике, иконе „Свети Никола“ и „Мироносице на гробу“, аутора Мијалка Ђунисијевића.
– Моји радови су на изложби постављени са идејом да се уклопе у целину, без амбиције да се истичу. Изложбе су важне за младе, подједнако, као и за старије ауторе, јер се рад види у односу са радовима колега, па се лакше сагледају и недостаци унутар слике. Поред тога, рад постављен у галерији је и нека врста завршеног рада, што ствара позитиван осећај код аутора. Са друге стране, у малим градовима не постоји културни садржај као у Београду, а постоје људи који имају сензибилитет за такве ствари и имају потребу за уметничким садржајима, неретко и дубљу, и већи ниво посвећености култури и уметности, него људи у већим срединама. Мислим да је велика утеха за суграђане, који имају сензибилитет за лепо, оваква изложба, као и сазнање да међу њима постоје суграђани који стварају и граде сличну визију света као они – ми као сликари унутар свог медија, а они унутар онога чиме се баве својим животом. Надам се да ће им ова изложба бити инспиративна за њихов креативни рад, јер, како каже Слободан Тишма, „и читање песама је уједно и писање песама“ – рекао је за наш лист академски уметник Мијалко Ђунисијевић.
„ТРАГОМ ЗАПИСА“, ВИЗАНТИЈА, ПРАВОСЛАВЉЕ…
На изложби се могу видети и две слике из циклуса „Трагом записа“, такође, познатог чачанског академског сликара Мирка Ковачевића.
– Реч је о аутентичној, уникатној техници до које сам долазио 40 година, којом владам и којом се и даље изражавам. С обзиром на то да је изложба отворена уочи великих празника, Крстовдан, Богојављење и Јовањдан, у Ликовном салону су постављене две слике, „Византијски крст – плави“ и „Ивањско цвеће – плетени скривени крст“ на златном фону. Византија, православље, тиме сам желео да обележим ове дане. Задовољан сам целом изложбом, у добром сам окружењу, изложене су добре слике мојих колега. Драго ми је што има доста младих уметника и надам се да ће следеће године бити више радова – поделио је своје прве утиске Мирко Ковачевић.
ЦРТЕЖИ, КАО ДРАГОЦЕНИ ТРЕНУЦИ…
Млади академски уметник Јанко Митровић се на овој изложби представио са два цртежа, на једном је његов старији син, а на другом кућица у селу, у снежним условима.
– Тренутно сам се вратио на цртеже, јер је за озбиљније стваралаштво потребан континуитет. Цртам повремено, када имам времена, трудим се да останем у контакту и са овим видом стваралаштва. Професионално, као сценски сликар, бавим се другим стварима, израдом сценографија за филмове. Али, не желим да прекинем континуитет са уметношћу. Углавном, цртам рано ујутро, кад устанем пре породице, поготово сада, у зимском периоду. То су ми драгоцени тренуци… – изјавио је за наш лист Јанко Митровић.
Сви заинтересовани изложбу могу погледати до 5. фебруара.
Н. Р.
