ЦЕНЕ ХРАНЕ У СВЕТУ ДОСТИГЛЕ НОВИ РЕКОРД
ТРЕНД ПОСКУПЉЕЊА ПРИСУТАН И НА НАШЕМ ТРЖИШТУ
Глобалне цене хране су у последњем кварталу 2024. достигле највиши ниво у последњих годину и по дана, а према проценама стручњака, очекује се да ће цене појединих прехрамбених производа имати тенденцију раста и у наредном периоду. Према подацима Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО), у октобру прошле године , светске цене прехрамбених производа су достигле највиши ниво од априла 2023. Ситуација је мање-више иста и на нашем тржишту, где, такође, имамо својеврсни парадокс – јефтине примарне пољопривредне производе, а скупу храну.
Индекс цена хране, који прати цене пет намирница – житарица, меса, млечних производа, биљних уља и шећера – порастао је за два одсто у октобру прошле године, углавном због великог пораста цена биљних уља. Од јануара до октобра 2024. године, категорија биљних уља забележила је највећи скок цена, за чак 24 одсто, услед раста цена палминог, сојиног и сунцокретовог уља, као и уљане репице. Према подацима ФАО, одмах иза су млечни производи, чије су цене скочиле за 17 одсто од почетка 2024, најпре када је реч о сиревима и путеру, док су цене меса порасле за 10 одсто. Насупрот томе, цене пшенице и пиринча пале су за 4,5 одсто, док је шећер пао за скоро пет процената у односу на 2023. годину.
Аналитичари се слажу да су споредни фактори, почев од временских услова, па до изазова у транспорту, имали највише утицаја на овакве цене. Они су навели и неколико кључних прехрамбених артикала, за чије цене предвиђају да ће наставити да расту на глобалном нивоу и у 2025. години. Међу њима су: палмино и друга биљна уља, говедина, кафа, какао, воће и поврће.
ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ НА ПОСЛЕДЊЕМ МЕСТУ У РАСПОДЕЛИ ПРОФИТА
Генерално узев, тренд поскупљења хране присутан је и у нашој земљи и за то постоји више разлога. Пре свега, поскупели су инпути у пољопривредној производњи. Поскупели су енергенти и пољопривредни репроматеријал, а велики проблем представљају и све изразитије климатске промене (екстремне суше, огромне количине падавина у неким периодима године, најчешће кад им време није, поплаве, позни пролећни мразеви…), које драстично умањују приносе гајених пољопривредних култура. Због свих наведених фактора, како наводи Радован Шеварлић, аграрни економиста из ПССС Чачак, мења се однос понуде и потражње пољопривредно-прехрамбених производа. Чим се на тржишту појави мањак одређених производа, долази до њиховог поскупљења, али, такође, у том ланцу од њиве до трпезе нису сви правично подмирени, па се примарни пољопривредни произвођачи, који подносе највећи терет, налазе у тој подели профита на самом дну лествице, што често доводи у питање и сам опстанак њихове производње. На добитку нису ни потрошачи, који, због високих трговачких маржи које се уграђују у цене производа, увек извлаче дебљи крај.
– Сваки поремећај у примарној пољопривредној производњи, без обзира да ли је реч о временским непогодама, поскупљењу енергената и неопходног репроматеријала или нечему другом, ствара дисбаланс између понуде и тражње пољопривредних производа на тржишту, што директно утиче и на формирање цена. На пораст цена хране утиче и повећање становништва у свету. Без обзира на технолошки напредак и тенденцију повећања приноса гајених култура у пољопривреди, и даље је чињенично стање да се број становника на нашој планети повећава, док је у неким деловима света присутна депопулација. Европске земље већ сада плаћају данак све изразитије депопулације становништва и боре се са огромним дефицитом радне снаге. Велики утицај на пораст цена пољопривредно-прехрамбених производа имају и велике кризе попут пандемије короне која је прошла, рата у Украјини и других ратних сукоба, као и потези појединих држава које покушавају да заштите своја тржишта различитим забранама – објашњава Шеварлић.
СТОЧАРСКА ПРОИЗВОДЊА У ДРАСТИЧНОМ ПАДУ
Посебно је алармантна ситуација у домаћој сточарској производњи, јер је она, због свих проблема са којима се суочава, драстично смањена.
– И поред појачаних субвенција државе, сточарска производња није посебно популарна. Реч је о тешком послу који захтева велико ангажовање, а и откупне цене живе ваге стоке су прилично дестимулативне, док на муци сточара профитирају други. Велики проблем представља и недостатак људи, јер се смањује контингент радне снаге који се определио да се бави том производњом. То је доказ да субвенције јесу битне, али да, ипак, имају ограничену моћ у управљању аграрном политиком. Цене пољопривредних производа су нешто што је јако проблематично код нас, било да је реч о откуним ценама које су изузетно ниске или онима у маркетима које су вишеструко више. И даље ту остаје питање колике су марже на те производе, а колико су нереалне највидљивије је код оних артикала који имају најбржи обрт и не изискују неке додатне складишне и друге трошкове – каже Шеварлић, посебно наглашавајући да пољопривредници у протеклих петнаестак година нису успели да се добро организују, да обезбеде сопствене прерађивачке капацитете и самостално пласирају своју робу, чиме би искључили посреднике на релацији произвођач – потрошач и сачували профит за себе.
В. С.
