ДРЖАВНЕ СУБВЕНЦИЈЕ ЗА МЛАДЕ ЗА КУПОВИНУ СТАНОВА
ВРЕДНОСТ ПРОГРАМА 400 МИЛИОНА ЕВРА
Како је објављено у децембру прошле године, државну подршку за куповину стана за младе добијаће држављани Србије старости од 20 до 35 година. Према овом програму, станови у вредности до 100.000 евра моћи ће да се купују већ од марта, а субвенције ће добијати запослени, као и незапослени и студенти.
Како је објаснио председник Србије Александар Вучић, „државна подршка младима за куповину станова није социјална мера, већ мера за будућност Србије, у економском, демографском и сваком развојном смислу“. Уз државну помоћ за стамбене кредите моћи ће да се купе сви укњижени објекти, као што су куће, станови, земљиште са грађевинском дозволом за изградњу куће, гараже и гаражна места уколико иду уз стан, као и објекти у изградњи које финансира држава Србија. Укупна вредност програма је 400 милиона евра за 5.500 станова.
Држава ће давати субвенције за станове чија је цена до 2.200 евра по квадрату, али се разговара о томе да се подигне лимит на 2.500 или 2.600 у Београду и на 2.200 евра у Новом Саду, што ће бити конкретизовано кроз припрему одговарајућег закона. Учешће за куповину станова ће бити један одсто, док ће камата бити фиксна од 3,5 одсто.
Ако је вредност некретнине 75.000 евра, учешће је 750 евра. Период отплате је 40 година. У првој години купац даје 93 евра месечно, док се из државног буџета даје 124 евра месечно. Од друге до шесте године, купац плаћа 175 евра, а држава и даље 124 евра. Након шесте године, купац некренине издваја 340 евра. Ако је вредност стана 100.000, са роком отплате од 40 година, у првој години рата за купца је 124 евра, а држава даје 165 евра. Од друге до шесте године, за купце је рата 261 евро, држава даје 165, а од шесте године рата за купца је 477 евра. Пратећи трошкови су до један одсто износа одобреног кредита, а гаранције државе 40 одсто до десете године отплате кредита.
Истраживања показују да тек једна трећина младих у Србији живи самостално, док више од 60 одсто дели кров над главом са родитељима, а немогућност решавања стамбеног питања главна је отежавајућа околност за њихово осамостаљивање, а самим тим и формирање породице. Иако се из наведене статистике сасвим јасно види да млади тешко долазе до сопственог крова над главом, вест која је крајем прошле године одјекнула у јавности, да ће држава стати иза младих приликом куповине првог стана или куће, изазвала је различите коментаре у јавности. Поред свих оних, који су похвалили овакав гест државе, било је и негативних коментара у којима се истицало да се један овакав програм коси са тржишном економијом. Има и оних који сматрају да ће бити велики промашај то што ће се државне субвенције додељивати неселективно, тако да ће моћи да их користе и они који су материјално и те како добро потковани.
НАЈПОВОЉНИЈА ШАНСА ЗА ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ КРОВА НАД ГЛАВОМ
А шта кажу млади Чачани о најављеној подршци државе за куповину првог стана?
И у ситуацијама када им је висина зараде пружала могућност да отплаћују рату стамбеног кредита, млади често себи нису могли да приуште куповину куће или стана, јер нису могли лако да скупе новац за учешће, па чак ни уз помоћ родитеља.
Двадесетчетворогодишњи Стефан С. већ пет година живи као подстанар и сматра да је овај програм, можда, и једина шанса за њега да дође до сопственог крова над главом. Како истиче, прошле године је обишао све банке у Чачку, покушавајући да подигне стамбени кредит, али му је учешће било високо, а није био задовољан ни каматним стопама, тако да је на крају одустао од тога.
– Рачунам да ће ово бити повољан кредитни аранжман, посебно због тога што су некретнине у Чачку, ипак, јефтиније у поређењу са Београдом, тако да би могли стан или кућа да се купе за 40 до 50 хиљада евра, што значи да би и рата кредита била мања. Овде су и мање плате, тако да не би ни дошла у обзир нека велика месечна рата, јер од нечега мора и да се живи – објашњава Стефан.
Двадесетдвогодишњи Михаило М. каже да је оваква подршка државе свакако добра, али да се он не би усудио уопште да узме стамбени кредит на 40 година отплате, јер је одрастао уз мајку која је увек била у неким кредитима, што, како наводи, није било нимало пријатно, посебно у кризним периодима, када су фирме преко ноћи одлазиле у стечај, а маса људи остајала без посла.
– Не бих се усудио на такав корак. Радије ћу да штедим, мада и то није тако лако, посебно ако се узме у обзир да су наше плате поприлично ниске у односу на нарасле трошкове живота. Једноставно, плашим се дужничког ропства, мада је најгора варијанта бити подстанар – каже Михаило.
УЧЕШЋЕ УВЕК ПРЕДСТАВЉАЛО ПРОБЛЕМ
Милка Владисављевић, градска већница за бригу о породици и спровођење мера популационе политике, сматра да ће предложени програм бити веома повољан за младе, пре свега, због смањеног учешћа за добијање кредита, јер то је у већини случајева била основна препрека за решавање стамбеног проблема.
– Друга погодност је то што су месечне рате за отплату стамбеног кредита изузетно ниске у првих шест година. Ако пођемо од тога колико је новца данас потребно за изнајмљивање стана, сасвим је јасно да ће ово бити изузетно повољни кредити. Препоручујем свим младим људима, који себи не могу да приуште куповину стана за готов новац, да искористе ову прилику, јер ће тиме, уместо да плаћају кирију за стамбени простор, добити сопствену некретнину. Апсолутно је добро и корисно што наша држава може да стане иза једног овако озбиљног пројекта и то најбоље говори о њеној снази – истакла је Владисављевић.
Међу старијим суграђанима има оних који памте нека боља времена, у којима се стамбено питање лакше решавало, када су у нашој земљи постојали стамбени фондови, мада и тада нису сви били срећници да на тај начин дођу до крова над главом.
Душан Ђелић, бивши радник и синдикалац ФРА у Чачку, истиче да и он памти стабене фондове за које су сви запослени у Фабрици издвајали средства, а тако је било и у другим предузећима.
– Сви смо издвајали средства, али је стамбено питање решио само део радника. Поред тога, постојали су и станови солидарности. Имали смо ранг листе и добијали бодове на број чланова породице, здравствено стање и слично. Тако је наша фабрика поделила више од 400 станова, а издвајали смо сви од ЛД-а за стамбену изградњу и то све до периода хиперинфлације, до 1993. године. И ја сам новац издвајао више од 15 година, али стан добио нисам. Нисам једини, а паре су отишле у неповрат – рекао је за „Чачански глас“ Ђелић.
Ђелић сматра да младима треба пружити подршку, али истовремено додаје да ти станови опет неће бити доступни радницима који примају минималне зараде, док му је потпуно непојмљиво како се кредити могу одобрити незапосленима који нису платежно способни, јер у том случају неко мора бити њихов гарант.
В. С.
