Društvo ПУТ ДЕМОГРАФСКОГ ОПОРАВКА ГРАДА ЧАЧКА, ИЗАЗОВИ И ПЕРСПЕКТИВЕ

КАКО УБЛАЖИТИ ДЕМОГРАФСКУ КРИЗУ?

КАКО УБЛАЖИТИ ДЕМОГРАФСКУ КРИЗУ?

Решавање демографског проблема није ни брз ни једноставан процес, а да би се остварио жељени помак, поред државе, у тај процес треба укључити, пре свих, родитеље и педагоге, децу и младе, као и релевантнe институције ради развоја популационе културе и унапређења мера породично-правне заштите и подршке породици. Све мере које спроводи држава у области популационе политике, материјалне и структурне, имају за циљ побољшање демографске слике Србије. Ипак, у оваквим околностима, када је анализа РЗС-а показала да се у наредних 30 година наставља тренд депопулације становништва наше земље, све те мере треба непрекидно пратити, мењати и унапређивати, како би донеле очекиване резултате.

Добри познаваоци домаћих демографских прилика сматрају да се у наредном периоду приликом доношења свих битних стратегија развоја мора почети од локалног нивоа и да се морају узети у обзир демографске пројекције, без обзира о којој је делатности или области реч (запошљавање, здравство, образовање, социјално осигурање, просторно-урбанистичко планирање…), како неке од планираних инвестиција не би биле промашене. Социолог Горан Јаворац сматра да објављена анализа демографских трендова може да послужи као добра основа за планирање будућих потеза у планирању нових државних стратегија популационе политике, али да би, поред државе, у људски фактор требало да улаже и приватни сектор, јер ће се на тај начин спречити одлазак младих и образованих кадрова у иностранство. То подразумева издвајања за стипендије, обезбеђивање повољних кредита, помоћ у решавању стамбеног питања, повољну климу у колективима…

ОЈАЧАТИ МЕРЕ ПОДРШКЕ ПОРОДИЦИ!

Стопа фертилитета је претрпела транзицију од релативно високе стопе   вредности из 1992. године, када смо имали 1,8 детета по жени. Већ 2011. године пала је на 1,4, да би по попису из 2022. на нивоу Републике Србије износила 1,6 детета по жени, а то значи да удео рађања по жени расте. Без обзира на повећање стопе фертилитета и пројекције умереног раста која ће ићи на 1,7 детета по жени до 2052. године, како истиче Јаворац, негативне прогнозе поспешује управо то што се удео жена које се налазе у фертилном периоду смањује.

Илустрација из Пројекције становништва Републике Србије 2022‒2052, РЗС

Мада је Законом о финансијској подршци породицама са децом наша држава предвидела да ће стопа фертилитета бити 1,8 детета по жени, то се, највероватније, неће десити. Висока варијанта са стимулативним мерама које би нам донеле 1,9 детета по жени, можда би могла да те црне прогнозе о депопулацији становништва у нашој земљи у неком делу и ублажи. Поред финансијских мера за поспешивање рађања, треба пратити и мере које имају задатак да подрже породице и посебно породице са децом. Посебну пажњу би требало обратити и на стварање услова да се млади људи што пре одлучују за добијање потомства, да не одлажу тај моменат као што је то до сада био случај, чиме би се, такође, тај тренд депопулације становништва ублажио. Трећа мера пронаталитетне политике, која би сигурно дала добре резултате, био би покушај да се смањи одлив радно способног становништва и жена у фертилном периоду из Србије, а де се истовремено стимулише, на неки начин, долазак становника, било повратника или жена и мушкараца који немају нашу држављанство – наводи Јаворац. Он истовремено додаје да и сада у нашој земљи има прилива становника из иностранства, али да је то још увек мали број и да су то најчешће наши људи који се жене странкињама (раније су то биле Албанке, а сада их је више из неких других земаља).

НЕОПХОДНО ПОЈАЧАНО УЛАГАЊЕ У ПРЕВЕНЦИЈУ ЗДРАВЉА

А да би се ублажили ови негативни демографски трендови, поред наведених мера, како истиче Јаворац, неопходно је и појачано улагање у превенцију здравља. Тај сет мера био би превасходно усмерен на здравствене и услуге превенције разних врста болести, што би утицало на смањење смрности, па би се смањила и разлика између броја умрлих и рођених.

МАРКИЦА ДЕМОГРАФИЈА

– Та разлика се не може изједначити, али се може на неки начин умањити повећањем броја рађања и смањењем стопе смртности. Највећи број људи рођених између педесете и шездесет и неке године прошлог века сада фактички завршава свој живтни век. То је генерација која полако одлази, такозвана „беби-бум“ генерација и удео тог становништва за неких десет година неће бити тако велики. Тада ћемо доћи у ситуацију да ће се повећати процентуални удео жена у фертилном периоду, као и других категорија становништва које су битне да не дође до тако драстичног демографског пада. У том периоду бисмо могли забележити мању смртност и са мерама популационе политике барем приближити стопу рађања стопи морталитета –објашњава наш саговорник.

НЕМИНОВНО И ПОВЕЋАЊЕ УДЕЛА СТАРИЈЕГ СТАНОВНИШТВА

Све анализе говоре да ће очекивано трајање живота у наредним годинама расти и код нас. До драстичног пада је дошло само за време трајања пандемије ковида, када је забележена висока смртност. Одласком „беби-бум“ генерације, повећаће ће се значајно удео становништва старијег од 70 година и тај тренд ће бити присутан у наредних 30 година. Истовремено, доћи ће и до смањења удела радно способног становништва, које, иначе, генерише развој свих области које су битне за напредак друштва. То ће довести до повећања коефицијента зависности старијих од 65 и више година и тај однос ће у једном тренутку бити 4:2, тако да радни контигент неће моћи да опслужује толики број зависних лица, што може да угрози одржање пензионог система и економску стабилност земље.

 – Коефицијент зависности је у 2022. години износио 34,7 посто, док се 2052. очекује његов пораст на 49,6 посто, тако да ће однос старијих наспрам радно способног становништва бити 1:2, а то значи да ће двоје радно способних издржавати једно старије лице. Такође, у наредних 30 година, становништво ће се искључиво концентрисати у великим градовима, што ће изазвати низ других негативних конотација по одрживост даљег развоја. То уситњавање локалних самоуправа довешће до економских проблема. Просечна старост становника у таквим општинама ће бити 50 година и то становништво неће моћи да одржи постојеће системе у различитим областима живота, јер неће бити довољно прилива новца из пореза и доприноса радно активног становништва – закључује Јаворац.

В. С.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.